VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Pino crni voli Frušku

Pod taksonomskim nazivom Cultivari conculta pinot svrstane su sorte koje dele zajedničke morfološke, tehnološke i privredne odlike: nema ljubitelja vina koji nije čuo za tri pinoa - crni, beli i sivi. 

Svi vode poreklo iz Burgundije i Šampanje, čuvenih vinogradarskih krajeva u severoistočnom delu Francuske. To su vrlo stare sorte, raširene svuda i nespornog su kvaliteta. 

Specifičnost po kojoj se razlikuju od ostalih sorti vinove loze je njihovo poreklo, tačnije činjenica da one zapravo i nisu sorte nego klonske varijacije.

U poslednje vreme dokazano je da pinoi nisu rođeni seksualnim putem - oplodnjom cveta i razvojem prve ishodišne biljke iz semenke. Tako je rođen samo pino crni, jedna od najstarijih sorti vinove loze. Nju je opisao još rimski pisac Columella. 

Ima dokaza da se u Burgundiji gajila još u IV veku. Svi ostali pinoi nastali su spontanim mutacijama, odnosno promenom genetske DNA strukture, uticajem spoljašnjih faktora sredine. Pino sivi nastao je mutacijom pupoljka pinoa crnog, a beli mutacijom iz sivog.

Takve promene su česte u prirodi, ali su  retko uočljive kao kod promene boje pokožice hobica grozda. To su bili razlozi da su tako nastali pinoi smatrani novim sortama, a tako se tretiraju i danas. 

Posebno zanimljivo za nauku je novootkriveno saznanje da je pino crni roditelj sortama šardone, game crni, aligote, melon, pino okseroa, kao i još jednaest drugih francuskih sorti, po čemu je njegov „doprinos” današnjem sortimentu nemerljiv. S obzirom na njegovo poreklo, razne pinoe u svetu su sve donedavno nazivali burgundci, pa se tako i kod nas za crni pino, ili pino noar, još može često čuti „crni burgundac”. 

Pino crni je paradigma crnog grožđa, vino broj jedan za mnoge, među koje ubrajam i sebe. To nikako ne znači da u drugi plan stavljam veličanstvena vina iz Bordoa. Ali podsećam da ona, osim ograničenog broja slučajeva, nisu od jedne sorte.

Kaberne sovinjon, merlo i kaberne fran, tri su osnovne sorte grožđa koje u svojim oblastima u Bordou igraju fundamentalnu ulogu, dopunjujući se, kupažiranjem, na čaroban način. Potrebne su jedna drugoj. 

Crnom pinou, naprotiv, niti treba, niti mu odgovara pratilac na putovanju. On je individualista ogromne personalnosti. Sposobne da usamljena daje izvanredna vina zadržavajući esenciju zajedničkog imenitelja koja ih čini lako prepoznatljivim i to ne na malo mesta van njene voljene Burgundije.

Dozvolite nekoliko napomena iz vinogradarstva. Crni pino je sorta svežih klima koja traži spor i postepen proces zrenja. Kada se taj proces ubrza, ne dolazi do formiranja mnoštva aroma kojima je ovo grožđe bogato i pojavljuje se nota kompota od crvenog voća koja potpuno iskrivljuju njegovu prirodu. 

Burgundija je, od svih evropskih regija u kojima uspevaju velika crna vina, najsevernija, i baš ta velika geografska širina je ključni faktor za kvalitet. 

Burgundija je kolevka crnog pinoa, tu sumnje nema. Ali to nikako ne znači da potencijal ove plemenite sorte ne daje izuzetna vina i izvan čuvene francuske regije. Vinogradari i vinari polovine sveta, pravi fanatici ovog grožđa, ulažu strahovite napore da razotkriju njegove tajne i naprave najbolja vina koje im okolnosti dopuštaju. To je pakleni rad jer je reč o, do krajnjih granica, ćudljivoj i nepredvidljivoj sorti i u vinogradu i podrumu.

Strast koju je pino crni probudio među svetskim vinogradarima i enolozima „pogodila” je i našu zemlju. Posebni sremski rejon, dugo poznat po samo belim vinima, neopravdano i neargumentovano titulisanim. 

Zahvaljujući grupi entuzijasta, „zarobljenika” ove đavolski kompleksne i frustrirajuće crne sorte, pokazaće da ona izvan svoje rodne i mitske Burgundije zna da rađa sjajne primerke na odabranim potesima naše napuštene i neistražene Fruške gore. O tome će u jednom od narednih brojeva „Nedeljnog ručka” biti više reči.

U Francuskoj je najzastupljenija u pokrajinama Burgundija i Šampanja. Proširila se u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Italiji i u drugim evropskim zemljama, ponajviše u kontinentalnim hladnijim vinogorjima. 

Poslednjih decenija uživa veliku popularnost, prekrila je velike američke površine, pre svega Kalifornije, Oregona i Vašingtona. A ima je i u Južnoafričkoj Republici, Australiji, Novom Zelandu... 

Veliku popularnost u Americi doživela je zahvaljujući sada već kultnom filmu „Stranputice”, u kojoj „igra” glavnu ulogu. 

Ubrzo nakon prikazivanja filma prodaja buteljki crnog pinoa je enormno porasla, a procvetao je i vinski turizam, posebno u Santa Barbari i drugim delovima Kalifornije.

Poznata kao sorta kraće vegetacije i visoke otpornosti na niske temperature, pokazala se kao idealna za klimatski granična područja gajenja vinove loze, kao što su Kanada, jug Čilea i Novog Zelanda. Prvi vinograd u Švedskoj podignut je sadnjom crnog pinoa.