DEMENCIJA NE POČINJE ZABORAVNOŠĆU Lekari otkrivaju koji se znaci javljaju godinama ranije
Malo ko se neće zabrinuti kada zaboravi gde je ostavio ključeve, ime poznanika ili razlog zbog kojeg je ušao u drugu sobu. Većina je bar jednom pomislila: „Da li je ovo početak demencije?”
Ipak, neurolozi upozoravaju da povremena zaboravnost ne znači automatski da mozak oboleva. Određene promene u pamćenju deo su normalnog starenja i javljaju se čak i kod potpuno zdravih ljudi.
Ono što mnogi ne znaju jeste da demencija najčešće ne počinje zaboravljanjem. Bolest se razvija postepeno, često godinama pre nego što porodica ili sam pacijent primete da nešto nije u redu. U tom periodu mozak pokušava da nadoknadi nastala oštećenja, pa simptomi mogu biti veoma blagi i lako se pripisuju umoru, stresu ili godinama.
Kada je reč o demenciji, najčešće se pomisli na Alchajmerovu bolest, koja je njen najčešći oblik. Odmah iza nje nalazi se vaskularna demencija, o kojoj se znatno ređe govori, iako predstavlja drugi najčešći uzrok demencije u svetu.
Za razliku od Alchajmerove bolesti, kod koje još nije poznat način da se spreči nastanak bolesti, vaskularna demencija u velikoj meri je povezana sa faktorima rizika koji mogu da se kontrolišu. Zbog toga stručnjaci ističu da je upravo kod ovog oblika demencije prevencija od izuzetnog značaja.
Mozak pamti svaki visok pritisak, svaku cigaretu i svaki povišen šećer
Vaskularna demencija ne nastaje iznenada, već je posledica dugotrajnog oštećenja krvnih sudova koji snabdevaju mozak.
Najčešći faktori rizika su visok krvni pritisak, dijabetes, povišen holesterol, gojaznost, pušenje i srčane aritmije, naročito atrijalna fibrilacija, koja povećava rizik od stvaranja krvnih ugrušaka.
Tokom godina dolazi do suženja i oštećenja sitnih krvnih sudova u mozgu. Neke osobe pretrpe i više takozvanih „tihih infarkta mozga”, a da toga nisu ni svesne. Oni ne izazivaju oduzetost ili poremećaj govora, ali ostavljaju sitna oštećenja koja se vremenom nagomilavaju.
Zbog toga neurolog na magnetnoj rezonanci može da uoči promene na mozgu i kod osobe koja nema izražene tegobe, ali čiji su krvni sudovi godinama izloženi štetnom uticaju visokog krvnog pritiska ili šećerne bolesti.
Prvi simptomi često nemaju veze sa pamćenjem
Jedna od najvećih zabluda jeste da demencija počinje tek kada osoba počne da zaboravlja imena ili ne prepoznaje članove porodice.
Kod vaskularne demencije prvi simptomi mogu biti sasvim drugačiji. Osoba može primetiti da joj je potrebno više vremena za donošenje odluka, da teže organizuje svakodnevne obaveze ili da se brže zamara prilikom planiranja više aktivnosti.
Porodica često prva primeti da je bližnja osoba postala usporenija, manje zainteresovana za aktivnosti koje je ranije volela ili da joj je potrebno više vremena da pronađe pravu reč u razgovoru.
Kod pojedinih ljudi prvi simptom može biti i promena hoda. Koraci postaju sitniji, hod nesigurniji, a održavanje ravnoteže sve teže. Ove promene se često pripisuju godinama ili problemima sa kičmom i zglobovima, iako ponekad predstavljaju prve znake oštećenja krvnih sudova u mozgu.
Normalno starenje i demencija nisu isto
Kako starimo, sasvim je očekivano da nam za pojedine mentalne zadatke bude potrebno više vremena. Nije neobično da ponekad zaboravimo ime osobe koju dugo nismo videli ili gde smo ostavili naočare.
Razlika je u tome što se zdrava osoba najčešće posle kraćeg vremena seti zaboravljene informacije ili pronađe izgubljeni predmet. Kod demencije problem nije samo u tome što je nešto zaboravljeno, već što bolest postepeno narušava sposobnost usvajanja, povezivanja i kasnijeg prizivanja informacija.
Neurolozi posebno upozoravaju da stručnu pomoć treba potražiti ako osoba više puta postavlja isto pitanje, ne može da prati razgovor koji je malopre vodila, izgubi se na dobro poznatom putu ili počne da pravi greške u poslovima koje je godinama obavljala bez problema.
Rano postavljena dijagnoza omogućava bolje planiranje lečenja, rehabilitacije i očuvanje kvaliteta života.
