ДЕМЕНЦИЈА НЕ ПОЧИЊЕ ЗАБОРАВНОШЋУ Лекари откривају који се знаци јављају годинама раније
Мало ко се неће забринути када заборави где је оставио кључеве, име познаника или разлог због којег је ушао у другу собу. Већина је бар једном помислила: „Да ли је ово почетак деменције?”
Ипак, неуролози упозоравају да повремена заборавност не значи аутоматски да мозак оболева. Одређене промене у памћењу део су нормалног старења и јављају се чак и код потпуно здравих људи.
Оно што многи не знају јесте да деменција најчешће не почиње заборављањем. Болест се развија постепено, често годинама пре него што породица или сам пацијент примете да нешто није у реду. У том периоду мозак покушава да надокнади настала оштећења, па симптоми могу бити веома благи и лако се приписују умору, стресу или годинама.
Када је реч о деменцији, најчешће се помисли на Алцхајмерову болест, која је њен најчешћи облик. Одмах иза ње налази се васкуларна деменција, о којој се знатно ређе говори, иако представља други најчешћи узрок деменције у свету.
За разлику од Алцхајмерове болести, код које још није познат начин да се спречи настанак болести, васкуларна деменција у великој мери је повезана са факторима ризика који могу да се контролишу. Због тога стручњаци истичу да је управо код овог облика деменције превенција од изузетног значаја.
Мозак памти сваки висок притисак, сваку цигарету и сваки повишен шећер
Васкуларна деменција не настаје изненада, већ је последица дуготрајног оштећења крвних судова који снабдевају мозак.
Најчешћи фактори ризика су висок крвни притисак, дијабетес, повишен холестерол, гојазност, пушење и срчане аритмије, нарочито атријална фибрилација, која повећава ризик од стварања крвних угрушака.
Током година долази до сужења и оштећења ситних крвних судова у мозгу. Неке особе претрпе и више такозваних „тихих инфаркта мозга”, а да тога нису ни свесне. Они не изазивају одузетост или поремећај говора, али остављају ситна оштећења која се временом нагомилавају.
Због тога неуролог на магнетној резонанци може да уочи промене на мозгу и код особе која нема изражене тегобе, али чији су крвни судови годинама изложени штетном утицају високог крвног притиска или шећерне болести.
Први симптоми често немају везе са памћењем
Једна од највећих заблуда јесте да деменција почиње тек када особа почне да заборавља имена или не препознаје чланове породице.
Код васкуларне деменције први симптоми могу бити сасвим другачији. Особа може приметити да јој је потребно више времена за доношење одлука, да теже организује свакодневне обавезе или да се брже замара приликом планирања више активности.
Породица често прва примети да је ближња особа постала успоренија, мање заинтересована за активности које је раније волела или да јој је потребно више времена да пронађе праву реч у разговору.
Код појединих људи први симптом може бити и промена хода. Кораци постају ситнији, ход несигурнији, а одржавање равнотеже све теже. Ове промене се често приписују годинама или проблемима са кичмом и зглобовима, иако понекад представљају прве знаке оштећења крвних судова у мозгу.
Нормално старење и деменција нису исто
Како старимо, сасвим је очекивано да нам за поједине менталне задатке буде потребно више времена. Није необично да понекад заборавимо име особе коју дуго нисмо видели или где смо оставили наочаре.
Разлика је у томе што се здрава особа најчешће после краћег времена сети заборављене информације или пронађе изгубљени предмет. Код деменције проблем није само у томе што је нешто заборављено, већ што болест постепено нарушава способност усвајања, повезивања и каснијег призивања информација.
Неуролози посебно упозоравају да стручну помоћ треба потражити ако особа више пута поставља исто питање, не може да прати разговор који је малопре водила, изгуби се на добро познатом путу или почне да прави грешке у пословима које је годинама обављала без проблема.
Рано постављена дијагноза омогућава боље планирање лечења, рехабилитације и очување квалитета живота.
