OD DEČAKA KOME NISU DAVALI NI DA SVIRA DO APSOLUTNOG REKORDERA Milanče Radosavljević za 25 minuta rasprodao treći Tašmajdan!

U njegovim stihovima opevana je Kolubara, žene plave kose i kućno ognjište. Sada ovaj istaknuti pevač i živa legenda narodne muzike ponovo doživljava vrhunac svoje karijere. On je u svojoj 82. godini uradio nešto što se gotovo ne pamti u istoriji muzike, jer je za samo 25 minuta uspeo da proda sve karte za svoj treći koncert na stadionu Tašmajdan i tako postane apsolutni rekorder domaće muzičke scene. 

Ali, do ove slave nije bilo lako doći. Da bi postao pevač kog vole sve generacije Milanče je prošao težak životni put, a hitovi koji krase ovu muzičku legendu i zna ih svaki zemljoradnik, zanatlija i gazda su "Dao bih ovo malo života", „Jedna žena plave kose“, "Za ljubav sam mladost dao", kao i "Anđelija ti si srcu najmilija“.

- Ja sam vam ratno dete. Moja majka je 1944. godine pobegla preko dva brda u Vranić i mene tu rodila. Od oca sam nasledio talenat za muziku, on je svirao sve instrumente osim harmonike i iako smo bili siromašni, u našoj kući je uvek bilo veselo - kaže za RINU Milanče Radosavljević. 

Retki su oni koji znaju da je Milanče Radosavljević rođen sa paralizom šaka i da one dugo nisu normalno funkcionisale i upravo to je bio razlog zašto niko od učitelja harmonike nije hteo da ga primi u svoju školu kad je kao dečak obilazio mnoge od njih ne bi li mu ko pokazao po neku notu.

- Sećam se da sam nekoliko puta pitao jednog istog učitelja, Dragan se zvao, da me primi u školu za harmoniku i on nije hteo, govoreći mi da ne mogu normalno ni kašiku da držim, a ne da sviram instrument. Ali meni kao da je neko ugradio čip, samo sam hteo da se bavim muzikom i nisam odustajao. Uz puno truda i odricanja postao sam harmonikaš, ali i pevač. Na moju radost, ali i onih koji moje pesme slušaju godinama unazad - rekao je Milanče.

Iako je mogao da bira stranu sveta na kojoj će živeti, odlučio je da ostane u mestu Barič kod Obrenovca, gde je od svog muzičkog dinara sagradio kuću, a osim što je dokazano dobar pevač on je napravio i brojne poljoprivredne mašine koje mu koriste pri radu na imanju od kog ne beži.

- Sve što sam zarađivao uložio sam u kuću, jedna svirka – kupim prozor, od druge kupim vrata i sve tako u krug dok se žena i ja nismo skućili. Imanje nikad nisam zapostavio, znao sam nekad da u četiri ujutru dođem sa svirke, a ustanem u šest sati, sa radnicima oberem kukuruz. Sad držim oko 40 ovaca i ovnove za priplod. Sa svojih deset prstiju napravio sam spravu za razbacivanje đubreta, kao i grtalicu za sneg koja se prikači za traktor i od tih mašina jedino nemam kombajn -ponosno priča Milanče.