VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Fruška gora se osilila

Vino koje ga simbolizuje, kao što to imaju, da spomenem samo neke delove bivše Jugoslavije: Crna Gora vranac i krstač, Hercegovina žilavku i blatinu, Istra malvaziju i teran, Slovenija rebulu i cviček, Dalmacija dingač i postup... 

Mi takvih aduta, nažalost, nemamo. Darivamo se poklonima druge vrste, češće rakijom nego vinom. 

U razgovorima sa čitaocima čuo sam da bi odlaskom u goste, mnogi želeli da idu sa flašom nekog našeg zanimljivog i kvalitetnog vina. 

Preporučujem im silu, a ako nje nema italijanski rizling ili grašac beli, kako ga sada etiketira većina sremskih vinara. Ne čudi me što sve više, posebno mladih, znaju ponešto o sili.

Reč je o sorti koja, konačno, postaje naša zvezda i čudesnom brzinom istinski simbol Srema, i svetionik sremskog vinarstva.

Reč je o novostvorenoj sorti u sremskokarlovačkom Institutu za vinogradarstvo i vinarstvo. 
Čedo i ponos naše nauke i prakse.

Rođena je 1988. ukrštanjem kevedinke, carice peska, na severu Bačke i vodeće planetarne bele sorte šardonea. Panonskoj sorti, koja je rađala „kočijaško vino”, poznati selekcioner dr Sima Lazić želeo je da ugradi malo plemićke „plave krvi” čuvene francuske sorte. Nakon višegodišnjeg oplemenjivačkog rada, kada je čitav rad na hibridizaciji bio završen, njen autor je iznenada preminuo 1981. u 59. godini. 

Papirološki rad i praktično proveravanje do zvaničnog priznavanja nove sorte obavili su njegovi mlađi saradnici doktori Vladimir Kovač i Petar Cindrić. U znak sećanja na svog starijeg kolegu novopriznatoj sorti dali su ime spajajući prva dva slova njegovog imena i prezimena Sima Lazić: sila.

„Rodila se prva zvezda Fruške gore”, čuo sam početkom devedesetih godina u jednom razgovoru u Sremskim Karlovcima. Vlasnik poznate destilerije i vinarije u Kaliforniji, moj veliki prijatelj iz gimnazijskih dana, Novosađanin Milorad Karakašević u poseti Institutu u Karlovcima nije krio svoje oduševljenje silom. 

Zabeležio sam njegove reči: „Vino bez ijednog oštrog brida. Njegova tajna je u vinskim isparenjima koje niko, od kada vina postoje na planeti, nije mogao da registruje. Nisam u stanju da ih opišem.”

Da se radi o značajnoj prinovi u svetskoj matičnoj knjizi vinskih sorti vinove loze, najuverljivije potvrđuje činjenica da je silu u svom vinogradu na Banstolu, odmah po zvaničnom priznanju, na pola hektara posadio i saradnik njenog autora dr Vladimir Kovač. Nedavno preminuli stručnjak, poznatiji u svetu nego u našoj zemlji. 

Mi, njegovi prijatelji, koji smo ga voleli i cenili, imali smo priliku da uživamo u prvim berbama ovog enološki još neistraženog vina. Prodajom vinograda Milanu Petroviću, sila će po prvi put zablistati na vinskoj karti restorana Salaša 137. na Čeneju. Otkriće je gosti iz Beograda. Odatle kreće priča o njoj kao čudesnom vinu, duhovito rečeno, jedinoj sili koja nije nasilna.

I evo, više od 20 godina traje trka između vinara i ljubitelja vina. U njoj za sada pobeđuju trezveni potrošači.

 Vinogradari svakog proleća sade nove vinograde sile, šire je po najvinorodnijim bregovima carice planine, ali nikako da zadovolje potrošače, da im osiguraju dovoljno kapljice dostižne do nove berbe. 

Ilustrujem to primerom najzaslužnijeg vinogradara i vinara za popularnost sile Milana Petrovića. Prošle godine, krajem jula posetio sam ga, s prijateljem Aleksandrom Gatalicom, našim poznatim piscem, trenutno diplomatom u našoj ambasadi u Ljubljani.

Želeo je da se u Sloveniju vrati sa silom za svoje prijatelje u Ljubljani. „Nemam ni kapi, planulo je svih stotinak hiljada litara koliko sam imao iz lanjske berbe”, rekao nam je. Slično su nam rekli i drugi poznati proizvođači ovog silovitog vina.

Dokaz sile je u njenoj konzumaciji. Iza nje niko ne stoji, čak ni Institut u kome je rođena, dok je još postojao. Ni fakulteti, ni banke. O udruženjima vinara, kojih nemamo, da i ne govorimo. Ni rasadničari, proizvođači loznih kalemova. 

Najuporniji vinogradari do njih dolaze, često i nelegalnim putevima, iz italijanskih rasadnika. To što je sila enološki neispitana, vinogradarima ne smeta: uveliko je sade. 

Svojom lepršavošću i lepotom zauzima mesto na vinskim kartama kao da je na njima oduvek bila. Pravo demokratsko vino, razumljivo i dostupno svakom, simpatično i prisno u svojoj jedinstvenosti, u kojoj ima neke mocartovske lakoće. 

Formira ukus generacije. Postaje pijuće vino Srema i Sremaca. Bogatstvo koje se ne ispušta iz ruku. Vole je žene. Fruška gora se posle 18 vekova osilila.