VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Bela vina bez konkurencije

Što Sunce više „zasukava rukave”, trpeza nam je sve posnija i lakša, grozimo se skupe kuhinje i pomodne ludosti u prestižnim restoranima. Tražimo pohovane tikvice, biftek-rolnice, pržena jaja, rimflajš, đuveč, sataraš, pileći paprikaš, rezance ili nasuvo sa sirom, gomboce sa voćem, Popaj salatu, o pitama da i ne govorim, slanim i slatkim, za koje su Srbi veliki majstori. 

Umesto uobičajenog mesnog obilja karakteristično za srpsku kuhinju, letnju trpezu krasi filozofija koja veliča minimum: svega po malo! Zahvaljujući obilju i bogatstvu sveže hrane koja se u našim baštama bere tokom sezone, u prilici smo da biramo zalogaje naših plodova spremljene na tradicionalan način obogaćen iskustvima savremene gastronomije. 

Uz punjene tikvice ne treba mi italijanski kjanti, bordovski šato ili bilo koje drugo vino sa „leptir mašnom”, iz drvenih bačvi odležanih i odnegovanih na talogu, potom utamničenim godinama u mračnim i prohladnim podrumima. Naše domaće vino će pohovane tikvice učiniti bogatijim od najcenjenijih svetskih vinskih velikana. 

Naša bela vina i rozei nemaju ozbiljne konkurencije za ispraćaj naših letnjih specijaliteta. U novim vremenima ona su našla svoje mesto i u našoj kuhinji. 

Svojom reskom svežinom i aromama mladog i nedozrelog voća ona se idealno slažu, nadopunjuju i povezuju sa zeljastim mirisima letnjih plodova ubranih u našim baštama. „Ko to može dati?”, kako bi rekli Dalmatinci, za trenutak u kome se najviše uživa. 

Leto je vreme kada se najviše uživa u vinima svoga kraja. 
Među našim belim vinima i dalje dominira italijanski rizling ili grašac beli, kako ga zovu u novije vreme. 

Naglašavam ovo jer se radi o istom vinu što mnogi, posebno mlađi, ne znaju i misle da se radi o dve različite sorte. Reč je o ozbiljnom vinu, primerenom svakom stolu. I, po svemu sudeći, još dugo niko neće uspeti da je nadmaši.

Šardone joj je u jednom trenutku zapretio, ali je nije ozbiljnije ugrozio isto kao ni sovinjon blan. U konkurenciju se umešala i novostvorena sila, kreirana u sremskokarlovačkom Institutu, koja ozbiljno osvaja nove površine i širi se i izvan Srema. 

I da ih sve ne nabrajam. Rečju, u našim vinogorjima teško bi se našlo loše vino, bilo belo bilo crno. Proizvodi se malo, ali dobro. Još smo veliki uvoznik sunčeve kapljice. 

Ljubitelji vina su vernici i nevernici. Poput Kazanove vole da probaju i nešto novo, čim im se za to ukaže prilika. Polazeći od tvrdnje da će se svaki pravi ljubitelj vina kad mu se ponudi vino koje voli i nepoznato, uvek mašiti za ono koje ne poznaje, čitaocima „Nedeljnog ručka” želim da preporučim dva vina koja proizvodi samo jedna vinarija na svetu. I niko više. Raritet vredan pažnje.

Put do dveju velikih vinskih retkosti nije dalek. Nekoliko kilometara po izlasku iz Temerina, s desne strane puta za Bečej, nalazi se lepa i moderna vinariji „Vindulo”. 

Ona je u sred vinograda veličine šest hektara u kome je i sedam novostvorenih sorti: panonija, morava, petra, petka, frajla, bačka i kosmopolita.

Vino sorte bačka kupažirano je sa šardoneom i italijanskim rizlingom. Nosi etiketu  sa imenom „Mirna bačka”. Lagano, belo suvo vino. Bačka je sorta visoke otpornosti na niske temperature i najvažnije gljivične bolesti. 

Ima diskretnu aromu šardonea, od italijanskog rizlinga lepe voćne kiseline i svežinu, a od bačke karakter vojvođanskog severnjačkog vina. Boja mu je zelenkastožuta, a jačina oko 12 posto alkohola. Zaštićeno je kao vino sa geografskim poreklom. 

Kosmopolita je međuvrsni hibrid vinove loze rođena 2001. godine, kako je rečeno u saradnji prof. dr Petra Cindrića i njegovih saradnika u Institutu za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima sa mađarskim akademikom Pal Kozmom. 

Višegodišnjim oplemenjivačkim radom na stvaranju novih sorti vinove loze otpornih na nepovoljne biotičke i abiotičke činioce, stvorena je sorta za visokokvalitetna bela aromatična vina, pogodna za gajenje u uslovima umerene kontinentalne klime, uz redukovanu zaštitu protiv gljivičnih bolestu. 

U svom jedinom utočištu, u vinogradu Lasla Dujmovića, preživela je i odolela gotovo neoštećena minus na 28 stepeni Celzijusevih. U istoj godini dala je normalan rod, čak veći nego prethodnih godina. 

Priznata kao nova sorta, sa puno tajni, u početku se čudno ponašala. Ima u sebi gene evropske i istočnoazijske vrste vinove loze. U njenu tajnovitost i mističnost, za sada, je najviše prodro i otkrio vlasnik vinarije „Vindulo” Laslo Dujmović. 

Kako kaže, to je prefinjena sorta, izrazito sofisticirana, s naglašenom i prepoznatljivom aromom vinogradarske breskve. Tipično letnje vino, sa lepim kiselinama, blagog i finog ukusa. 
Privilegija je probati je.