ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Бела вина без конкуренције

Што Сунце више „засукава рукаве”, трпеза нам је све поснија и лакша, грозимо се скупе кухиње и помодне лудости у престижним ресторанима. Тражимо поховане тиквице, бифтек-ролнице, пржена јаја, римфлајш, ђувеч, сатараш, пилећи паприкаш, резанце или насуво са сиром, гомбоце са воћем, Попај салату, о питама да и не говорим, сланим и слатким, за које су Срби велики мајстори. 

Уместо уобичајеног месног обиља карактеристично за српску кухињу, летњу трпезу краси филозофија која велича минимум: свега по мало! Захваљујући обиљу и богатству свеже хране која се у нашим баштама бере током сезоне, у прилици смо да бирамо залогаје наших плодова спремљене на традиционалан начин обогаћен искуствима савремене гастрономије. 

Уз пуњене тиквице не треба ми италијански кјанти, бордовски шато или било које друго вино са „лептир машном”, из дрвених бачви одлежаних и однегованих на талогу, потом утамниченим годинама у мрачним и прохладним подрумима. Наше домаће вино ће поховане тиквице учинити богатијим од најцењенијих светских винских великана. 

Наша бела вина и розеи немају озбиљне конкуренције за испраћај наших летњих специјалитета. У новим временима она су нашла своје место и у нашој кухињи. 

Својом реском свежином и аромама младог и недозрелог воћа она се идеално слажу, надопуњују и повезују са зељастим мирисима летњих плодова убраних у нашим баштама. „Ко то може дати?”, како би рекли Далматинци, за тренутак у коме се највише ужива. 

Лето је време када се највише ужива у винима свога краја. 
Међу нашим белим винима и даље доминира италијански ризлинг или грашац бели, како га зову у новије време. 

Наглашавам ово јер се ради о истом вину што многи, посебно млађи, не знају и мисле да се ради о две различите сорте. Реч је о озбиљном вину, примереном сваком столу. И, по свему судећи, још дуго нико неће успети да је надмаши.

Шардоне јој је у једном тренутку запретио, али је није озбиљније угрозио исто као ни совињон блан. У конкуренцију се умешала и новостворена сила, креирана у сремскокарловачком Институту, која озбиљно осваја нове површине и шири се и изван Срема. 

И да их све не набрајам. Речју, у нашим виногорјима тешко би се нашло лоше вино, било бело било црно. Производи се мало, али добро. Још смо велики увозник сунчеве капљице. 

Љубитељи вина су верници и неверници. Попут Казанове воле да пробају и нешто ново, чим им се за то укаже прилика. Полазећи од тврдње да ће се сваки прави љубитељ вина кад му се понуди вино које воли и непознато, увек машити за оно које не познаје, читаоцима „Недељног ручка” желим да препоручим два вина која производи само једна винарија на свету. И нико више. Раритет вредан пажње.

Пут до двеју великих винских реткости није далек. Неколико километара по изласку из Темерина, с десне стране пута за Бечеј, налази се лепа и модерна винарији „Виндуло”. 

Она је у сред винограда величине шест хектара у коме је и седам новостворених сорти: панонија, морава, петра, петка, фрајла, бачка и космополита.

Вино сорте бачка купажирано је са шардонеом и италијанским ризлингом. Носи етикету  са именом „Мирна бачка”. Лагано, бело суво вино. Бачка је сорта високе отпорности на ниске температуре и најважније гљивичне болести. 

Има дискретну арому шардонеа, од италијанског ризлинга лепе воћне киселине и свежину, а од бачке карактер војвођанског северњачког вина. Боја му је зеленкастожута, а јачина око 12 посто алкохола. Заштићено је као вино са географским пореклом. 

Космополита је међуврсни хибрид винове лозе рођена 2001. године, како је речено у сарадњи проф. др Петра Циндрића и његових сарадника у Институту за виноградарство и винарство у Сремским Карловцима са мађарским академиком Пал Козмом. 

Вишегодишњим оплемењивачким радом на стварању нових сорти винове лозе отпорних на неповољне биотичке и абиотичке чиниоце, створена је сорта за висококвалитетна бела ароматична вина, погодна за гајење у условима умерене континенталне климе, уз редуковану заштиту против гљивичних болесту. 

У свом једином уточишту, у винограду Ласла Дујмовића, преживела је и одолела готово неоштећена минус на 28 степени Целзијусевих. У истој години дала је нормалан род, чак већи него претходних година. 

Призната као нова сорта, са пуно тајни, у почетку се чудно понашала. Има у себи гене европске и источноазијске врсте винове лозе. У њену тајновитост и мистичност, за сада, је највише продро и открио власник винарије „Виндуло” Ласло Дујмовић. 

Како каже, то је префињена сорта, изразито софистицирана, с наглашеном и препознатљивом аромом виноградарске брескве. Типично летње вино, са лепим киселинама, благог и финог укуса. 
Привилегија је пробати је.