ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Ретке винске сорте

Ласло Дујмовић је и винар, по много  чему јединствен код нас. Поред медицинског образовања, пре него што се почео бавити и виновом лозом и вином, завршио је и озбиљне вишемесечне сомелијерске курсеве у суседној Мађарској. 

Ласлови преци били су врсни виноградари, па је и најлепше дане дечаштва провео уз чокоте. У носу су му за цео живот остали мириси кевединке, шасле, сланкаменке, португизера која су се одвајкада спремала у његовој породици, с великом љубављу и поштовањем.

Ласла је живот вукао другим путевима, али је стално прижељкивао да се једнога дана врати међу чокоте између којих је протрчало његово детињство.

Неколико километара од Темерина, на путу према Бечеју, познати стоматолог, а још познатији виноградар и винар, Ласло Дујмовић власник је шест хектара винограда, са великим савременим подрумом с најмодернијом винском опремом. 

Около њих свуда су непрегледна поља пшенице, кукуруза, сунцокрета, соје и другог ратарског и индустријског биља. 

Виноград, па у Бачкој равници, приметиће многи. Одговор на то је дат новом виноградарском картом Србије.  Њен винородни део подељен је на три региона: Централна Србија, Војводина и Косово и Метохија. Они су подељени у рејоне и оазе. 

У Војводини има седам рејона и више оаза. Једна од оаза је Темеринска. Окружује је са севера део реке Јегричке до границе са госпођиначким путем, са запада стари пут Нови Сад - Бечеј, са југа стари госпођиначки пут и са истока граница Темерин - Госпођинци. 

Она је од давнина у земаљским картама уцртана као виноградарска оаза. И најновија истраживања, педолошки профили потврдили су да је тај део таквог земљишног састава који је погодан за гајење винове лозе. У њему је једина регистрована винарија „Виндуло” Ласла Дујмовића. 

Она је јединствена и по томе што је структура сортимента винове лозе који се шири на шест хектара другачија од свих других код нас и у свету. Реч је о малом „огледном добру” новостворених сорти у Институту у Сремским Карловцима. Јединственом у свету. Гашењем некада чувеног Института, нема их више ни у Карловцима, ни у читавом Срему.  

Ласло Дујмовић то приписује, пре свега, двојици некада водећих стручњака поменутог Института - докторима Петру Циндрићу и Влади Ковачу. Од почетка се саветовао са њима и прихватао њихово мишљење.

„Било је то време у коме је Институт за воћарство и виноградарство, Пољопривредног факултета у Новом Саду иза себе имао већ више од пола века рада његових оплемењивача на стварању нових сорти винове лозе. 

У првој фази настојања селекционара била су усмерена на побољшања квалитета до тада гајених аутохтоних сорти. У другој фази радило се на стварању сорти отпорних на неповољно дејство, пре свега, ниских зимских температура. 

Определили смо се за сорте створене у трећој фази које су са смањеном осетљивошћу на најважније гљивичне болести, редовни су пратиоци производње грожђа. Реч је, пре свега, о белим сортама које се успешно могу гајити уз смањену употребу пестицида. Које су, како се то каже, толерантне на њих.

Тим толерантним сортама посађено је више од половине винограда величине шест хектара. То су: панонија, бачка, петра, космополита, петка, морава, фрајла.” Каже се толерантне јер стопостотне отпорности нема. На болести готово да има.

У нормалним годинама, каква је била и ова, довољна су два прскања инсектицидима, на бази бакра и сумпора, који су дозвољени и за органску производњу. Уштеде које се тиме постижу су велике у односу на лоше године када скупог прскања има пуно.

Разговарамо у хладовини испред винарије. Пред нама је космополита, бела сорта која је резултат заједничког оплемењивачког рада нашег и Института за виноградарство и винарство у Кечкемету у Мађарској. 

Призната је крајем 2001. године. Аутори су двојица наших поменутих стручњака, др Нада Кораћ и мађарски академик Козма Пал. Сорта за врхунска вина, веома занимљива, која заслужује да у једном од наредних бројева буде представљена опширније. 

За сад само толико да је то врло рана сорта, јачине око 12,5 алкохола, најотпорнија на зимске температуре, али зато, право летње вино. Краси га мирис виноградарске брескве. 

Ове године, као и остале сорте обећава добар и квалитетан род. томе ће посебно допринети хладне ноћи које су са температурама биле и испод 15 степени, за разлику од прошле године када су се кретале око 25 и више степени. 

А лоза воли хладне ноћи - успорава зрење и спречава сагоревање драгоцених арома и киселина. Било је и лепих киша, нема болесног лишћа. 

А мање смо и прскали него лане: једно око 20. јуна а друго око 10. јула. Спремамо се за бербу, тражимо раднике.
И гледамо у небо.