(FOTO, VIDEO) SVI GLEDAJU U JELISAVETU ORAŠANIN Poster za novog „Kengura“ izazvao buru, komentari nemilosrdni!
Vest da stiže nastavak kultne domaće komedije "Kad porastem biću Kengur" pod nazivom "Kengur se vraća kući" za kratko vreme izazvala je ogromnu pažnju publike. Film koji je odavno prerastao okvire obične komedije i postao deo popularne kulture dobija novu priču, pa su očekivanja prirodno velika.
Međutim, umesto jednoglasnog oduševljenja, prva najava i zvanični poster izazvali su potpuno drugačiju reakciju. Društvene mreže preplavili su komentari publike, a među njima je bilo mnogo onih koji smatraju da nastavak nije bio potreban i da vizuelni identitet filma nije opravdao očekivanja.
Posebno se povela polemika oko izgleda postera i izvučene fotografije Jelisavete Orašanin, koja se našla u njegovom prvom planu. Dok jedni smatraju da je glumica na fotografiji prikazana u ne baš laskavom izdanju, drugi podsećaju da filmski lik ne mora da izgleda kao fotografija sa društvenih mreža.
Znate li ko je ovo? 😂
Muškarci, zar se zaista ložite na Jelisavetu Orašanin i dalje?? 😶🌫️ pic.twitter.com/Mgno2gEt6F— Nina Krunić (@nina_krunic) August 12, 2026
"Nije nam bio potreban nastavak"
Jedan deo publike već na samom početku nije krio skepsu prema ideji nastavka.
"Kad porastem biću Kengur" za mnoge je više od komedije. Film je ostao upamćen po specifičnom humoru, replikama, likovima i atmosferi Voždovca, zbog čega deo publike strahuje da bi novi film mogao da naruši ono što je original učinilo kultnim. Na društvenim mrežama pojavili su se komentari da neke filmove jednostavno ne treba nastavljati, posebno kada su snažno vezani za određeno vreme i generaciju.
Takva reakcija nije neobična. Kada se nakon mnogo godina vrati priča koju publika pamti iz nekog drugog perioda života, očekivanja su često ogromna. Svako odstupanje od poznatog tona može biti doživljeno kao razočaranje.
S druge strane, postoje i oni koji smatraju da nastavak ne treba unapred osuđivati. Film još nije stigao do publike, pa će tek bioskopska projekcija pokazati da li je nova priča uspela da zadrži duh originala ili će ostati samo pokušaj da se oživi stara nostalgija.
Poster izazvao posebne kritike
Pored same ideje o nastavku, mnogo komentara odnosi se i na zvanični poster.
Publika ga je ocenila kao previše jednostavan i neinventivan, dok su pojedini korisnici društvenih mreža imali utisak da vizuelni identitet nije dovoljno upečatljiv za film koji iza sebe ima tako veliku bazu obožavalaca.
Kod nastavaka kultnih filmova poster često postaje deo prvog utiska. Pre nego što publika vidi trejler ili čuje prve detalje o radnji, upravo fotografija i vizuelni identitet treba da probude radoznalost.
Ovog puta, čini se, kod dela publike dogodilo se upravo suprotno.
Jelisaveta Orašanin našla se u centru rasprave
Najviše pažnje privukla je fotografija Jelisavete Orašanin, koja je na posteru predstavljena gotovo u prvom planu.
Dok su pojedini komentatori kritikovali način na koji je glumica prikazana, drugi su stali u njenu odbranu. Njihov argument je jednostavan - glumica na filmskom posteru ne mora da izgleda isto kao na fotografijama sa crvenog tepiha ili društvenih mreža.
Filmska uloga podrazumeva transformaciju. Frizura, šminka, garderoba, osvetljenje, kadar i način fotografisanja deo su karakterizacije lika, a ne nužno pokušaj da se glumac predstavi u najglamuroznijem izdanju.
Zbog toga je poređenje fotografije iz filmske kampanje sa pažljivo stilizovanim fotografijama poznatih ličnosti na društvenim mrežama prilično problematično.
Kritika filma je jedno, vređanje izgleda nešto sasvim drugo
Kao što je publika slobodna da kaže da joj se poster ne dopada, da sumnja u nastavak ili da joj se ne sviđa određeni izbor iz kampanje, granica se prelazi onda kada kritika postane vređanje.
Na društvenim mrežama brzo su se pojavili i uvredljivi komentari na račun izgleda Jelisavete Orašanin. Takve opaske ponovo otvaraju mnogo širu temu - zašto se kod žena tako često fizički izgled stavlja u prvi plan, čak i kada bi trebalo govoriti o njihovom radu.
Glumica nije fotografisana za modnu kampanju, već u kontekstu filmske priče i lika koji tumači. Da li je poster dobar, da li je fotografija dobro odabrana i da li vizuelni identitet odgovara filmu - sve su to legitimna pitanja.
Ali komentarisanje nečijeg tela i izgleda na uvredljiv način nije filmska kritika.
Da li je nastavak mogao da izazove drugačiju reakciju?
"Kad porastem biću Kengur" ostavio je snažan trag upravo zato što je imao prepoznatljiv humor, likove i atmosferu. Zato će "Kengur se vraća kući" od prvog dana imati težak zadatak - da ponudi nešto novo, a da pritom ne izgubi ono zbog čega je original toliko voljen.
Publika će svakako imati poslednju reč, ali tek kada film bude mogla da pogleda u celini.
Do tada ostaje zanimljivo posmatrati reakcije koje je izazvao sam poster. One pokazuju koliko je teško vratiti kultni film posle mnogo godina, jer nastavak ne mora da se takmiči samo sa novim ostvarenjima - mora da se izbori i sa uspomenom koju publika već ima.
A možda je upravo to najveći izazov. Nostalgija ume da bude odlična reklama, ali istovremeno može da postavi lestvicu koju je gotovo nemoguće dostići.
Ona.rs
