(ФОТО, ВИДЕО) СВИ ГЛЕДАЈУ У ЈЕЛИСАВЕТУ ОРАШАНИН Постер за новог „Кенгура“ изазвао буру, коментари немилосрдни!
Вест да стиже наставак култне домаће комедије "Кад порастем бићу Кенгур" под називом "Кенгур се враћа кући" за кратко време изазвала је огромну пажњу публике. Филм који је одавно прерастао оквире обичне комедије и постао део популарне културе добија нову причу, па су очекивања природно велика.
Међутим, уместо једногласног одушевљења, прва најава и званични постер изазвали су потпуно другачију реакцију. Друштвене мреже преплавили су коментари публике, а међу њима је било много оних који сматрају да наставак није био потребан и да визуелни идентитет филма није оправдао очекивања.
Посебно се повела полемика око изгледа постера и извучене фотографије Јелисавете Орашанин, која се нашла у његовом првом плану. Док једни сматрају да је глумица на фотографији приказана у не баш ласкавом издању, други подсећају да филмски лик не мора да изгледа као фотографија са друштвених мрежа.
Znate li ko je ovo? 😂
Muškarci, zar se zaista ložite na Jelisavetu Orašanin i dalje?? 😶🌫️ pic.twitter.com/Mgno2gEt6F— Nina Krunić (@nina_krunic) August 12, 2026
"Није нам био потребан наставак"
Један део публике већ на самом почетку није крио скепсу према идеји наставка.
"Кад порастем бићу Кенгур" за многе је више од комедије. Филм је остао упамћен по специфичном хумору, репликама, ликовима и атмосфери Вождовца, због чега део публике страхује да би нови филм могао да наруши оно што је оригинал учинило култним. На друштвеним мрежама појавили су се коментари да неке филмове једноставно не треба настављати, посебно када су снажно везани за одређено време и генерацију.
Таква реакција није необична. Када се након много година врати прича коју публика памти из неког другог периода живота, очекивања су често огромна. Свако одступање од познатог тона може бити доживљено као разочарање.
С друге стране, постоје и они који сматрају да наставак не треба унапред осуђивати. Филм још није стигао до публике, па ће тек биоскопска пројекција показати да ли је нова прича успела да задржи дух оригинала или ће остати само покушај да се оживи стара носталгија.
Постер изазвао посебне критике
Поред саме идеје о наставку, много коментара односи се и на званични постер.
Публика га је оценила као превише једноставан и неинвентиван, док су поједини корисници друштвених мрежа имали утисак да визуелни идентитет није довољно упечатљив за филм који иза себе има тако велику базу обожавалаца.
Код наставака култних филмова постер често постаје део првог утиска. Пре него што публика види трејлер или чује прве детаље о радњи, управо фотографија и визуелни идентитет треба да пробуде радозналост.
Овог пута, чини се, код дела публике догодило се управо супротно.
Јелисавета Орашанин нашла се у центру расправе
Највише пажње привукла је фотографија Јелисавете Орашанин, која је на постеру представљена готово у првом плану.
Док су поједини коментатори критиковали начин на који је глумица приказана, други су стали у њену одбрану. Њихов аргумент је једноставан - глумица на филмском постеру не мора да изгледа исто као на фотографијама са црвеног тепиха или друштвених мрежа.
Филмска улога подразумева трансформацију. Фризура, шминка, гардероба, осветљење, кадар и начин фотографисања део су карактеризације лика, а не нужно покушај да се глумац представи у најгламурознијем издању.
Због тога је поређење фотографије из филмске кампање са пажљиво стилизованим фотографијама познатих личности на друштвеним мрежама прилично проблематично.
Критика филма је једно, вређање изгледа нешто сасвим друго
Као што је публика слободна да каже да јој се постер не допада, да сумња у наставак или да јој се не свиђа одређени избор из кампање, граница се прелази онда када критика постане вређање.
На друштвеним мрежама брзо су се појавили и увредљиви коментари на рачун изгледа Јелисавете Орашанин. Такве опаске поново отварају много ширу тему - зашто се код жена тако често физички изглед ставља у први план, чак и када би требало говорити о њиховом раду.
Глумица није фотографисана за модну кампању, већ у контексту филмске приче и лика који тумачи. Да ли је постер добар, да ли је фотографија добро одабрана и да ли визуелни идентитет одговара филму - све су то легитимна питања.
Али коментарисање нечијег тела и изгледа на увредљив начин није филмска критика.
Да ли је наставак могао да изазове другачију реакцију?
"Кад порастем бићу Кенгур" оставио је снажан траг управо зато што је имао препознатљив хумор, ликове и атмосферу. Зато ће "Кенгур се враћа кући" од првог дана имати тежак задатак - да понуди нешто ново, а да притом не изгуби оно због чега је оригинал толико вољен.
Публика ће свакако имати последњу реч, али тек када филм буде могла да погледа у целини.
До тада остаје занимљиво посматрати реакције које је изазвао сам постер. Оне показују колико је тешко вратити култни филм после много година, јер наставак не мора да се такмичи само са новим остварењима - мора да се избори и са успоменом коју публика већ има.
А можда је управо то највећи изазов. Носталгија уме да буде одлична реклама, али истовремено може да постави лествицу коју је готово немогуће достићи.
Она.рс
