HRABRI SRPSKI VATROGASCI POMOGLI FRANCUSKIM PRIJATELJIMA U NEVOLJI Siniša Janković: Drago mi je što smo mogli da uzvratimo pomoć

Sa još petoricom kolega iz Uprave za vanredne situacije u Novom Sadu i ostatkom tima iz drugih delova Srbije, 15 vatrogasnih i jednim sanitetskim vozilom u kom je bilo troje zdravstvenih radnika čiji zadatak je bio da brinu o njima, zaputio se u Francusku 31. jula kako bi se uhvatio u koštac sa vatrenom stihijom u oblasti Var na jugu Francuske koja je proždirala šume na zaštićenom području. Za petnaest godina iskustva u poslu vatrogasca Siniša je  više puta gasio šumske požare na Tari, u Kladovu, Kraljevu i drugim mestima, na nekim od njih i u više navrata, ali ovo mu je bio prvi angažman u inostranstvu, koji je po celu ekipu i tehniku koju su sa sobom nosili, prošao bez gubitaka. 

– Pred polazak imali smo pripremu od nekoliko dana, a kada smo stigli na odredište,  dobili smo informaciju da se radi o površini od preko 6.000 hektara zahvaćenoj vatrom. Veliki broj pripadnika francuskih vatrogasnih snaga i ostalih službi za bezbednost bio je uveliko na terenu. Pored nas na gašenju požara u Francuskoj učestvovali su i vatrogasci iz drugih zemalja kao što su Rumunija i Ukrajina. Svakog dana dobijali smo nove zadatke, a po obavljenom poslu vraćali bismo se u smeštaj. Nekada se dešavalo i da prespavamo u šumi – priča Janković.

Po njegovim rečima, uslovi za rad bili su veoma teški kako za vozila, tako i za vatrogasce. Zbog činjenice da je vatrom bio zahvaćen planinski predeo pod određenim stepenom zaštite, njihovo delovanje utoliko je bilo zahtevnije. Uglavnom su po ceo dan bili na terenu. Samo se noću nije gasilo, ali tada se dežuralo na samom terenu.

– Nije požar u Francuskoj nešto što nismo videli u Srbiji. Na sezonskim ili redovnim zadacima gasili smo šumske požare, međutim, posebna je odgovornost kada to radiš u stranoj zemlji. Videli smo koliko je njima bitan taj predeo i koliko su se oni trudili da ga sačuvaju, pa je to i na nas uticalo da damo sve od sebe da savladamo vatrenu stihiju – kaže Siniša Janković.

Tokom akcije u Francuskoj, srpski vatrogasci su imali prilike, po Jankovićevim rečima, da se uvere kakav je stepen opremljenosti i način rada tamošnjih kolega.           

– Francuzi su na taj teren došli sa sredstvima za gašenje šumskih požara. Lična zaštitna oprema koju i mi imamo mislim da se ne razlikuje mnogo, ali njihova tehnika verujem da je jedna od najboljih možda i na svetskom nivou i ostavila je jak utisak na nas – ističe on.        

Iako je po prirodi posla uvek suočen sa opasnostima, u Francuskoj mu je ipak najteže bilo kada je posle nekoliko dana boravka stigla informacija da su se i u Srbiji pojavili veliki požari. 

– Nije prijatno primiti takvu vest dok ste u inostranstvu na drugom radnom zadatku i niste u mogućnosti da pomognete. Osećaj nije ni malo bio lak s obzirom na to da znamo o kakvom problemu je reč i sa čime se susreću naše kolege u domovini. Svi smo hteli da pomognemo, ali to u tom trenutku nije bio izvodljivo. Po povratku u Srbiju neki od nas su upućeni na naše terene posle samo dana odmora – priča Janković. 

Odlazak na gašenje požara u Francusku doživljava kao vraćanja duga kolegama iz te zemlje. Ističe da je bio angažovan da pomaže stanovništvu u poplavljenom Svilajncu 2014. godine. Na istom zadatku tada su bili i francuski vatrogasci. 

– Nama se sada pružila prilika da vratimo pomoć koju smo tada dobili od Francuza. Verujem da je i francuskim kolegama koji su tada bili kod nas značila naša pomoć u teškoj situaciji u kojoj su se oni sada našli. Zbog toga mi je bilo posebno drago što sam učestovao u gašenju požara u Francuskoj – kaže Siniša, koji je odlučio da se bavi ovim teškim, ali plemenitim poslom nakon što je učestvovao u spasavanju jednog ljudskog života.

Nakon dvanaestogodišnjeg rada u Novom Sadu, poslednje tri godine vatrogasac je u svojim Karlovcima, gde živi sa suprugom i dvoje dece.