Šta smo jeli pre krompira, pasulja i paradajza?: Ovo voće i povrće i poljoprivredne kulture su izvorno naše i potiču sa Balkana!

Danas je gotovo nemoguće zamisliti tradicionalni ručak bez sočnog paradajza, pečenog krompira, kuvanog kukuruza ili pasulja. Međutim, svih ovih namirnica na našim prostorima uopšte nije bilo sve dok Kolumbo nije otkrio Ameriku.

Tek bez "plodova" Azije, ne može se zamisliti današnja ishrana na Balkanu. 

Naime, iz Azije su na naše prostore stigle neke od najvažnijih žitarica poput pšenice, ječma i pirinča, ali i omiljeno povrće poput crnog i belog luka, krastavca i patlidžana. Sa Bliskog i Dalekog istoka stigle su nam i gotovo sve pitome voćke, uključujući jabuku, krušku, kajsiju, breskvu, trešnju i orah. Iako ih danas doživljavamo kao domaće, sve ove kulture su tokom vekova stigle Putem svile i mediteranskim trgovačkim rutama.

Pa šta su onda jeli naši preci?

Ono što mnogi ne znaju jeste da su Balkan i širi mediteranski basen prapostojbina nekih od najvažnijih povrtarskih i poljoprivrednih kultura koje su prehranile generacije naših predaka.

Gastronomsko blago naših predaka

Pre nego što su prekookeanski brodovi doneli nove ukuse, naši preci su vekovima pre nove ere u ishrani koristili bogate biljke koje su samoniklo rasle po balkanskim livadama, šumama i sunčanim obalama:

Kupus, raštan i kelj: Divlji predak svih naših kupusnjača (Brassica oleracea) izvorno je rastao na kamenitim obalama Mediterana i južne Evrope. Pažljivom viševekovnom selekcijom iz ove sirove, otporne biljke razvili su se današnji omiljeni kupus, zavičajni raštan, kelj i karfiol.

Cvekla i blitva: Ove dve izrazito zdrave namirnice vode poreklo od divlje morske cvekle (Beta vulgaris subsp. maritima), koja i dan-danas samoniklo raste duž balkanskog i mediteranskog priobalja.

Bob — stari kralj mahunarki: Pre nego što je šareni pasulj stigao iz Južne Amerike, bob je bio apsolutni glavni izvor proteina u antičkoj i srednjovekovnoj kuhinji Balkana, bez koga se nije mogla zamisliti nijedna trpeza.

Divlja špargla: Poznata kao kraljica prolećne ishrane, divlja špargla je autohtona biljka balkanskog i mediteranskog krša, gde su je naši preci brali u prirodi vekovima pre nego što je postala kultivisana i prestižna vrsta.

Divlja šargarepa i paškanat: Divlja žuta i bela šargarepa (Daucus carota), kao i paškanat, prirodno nastanjuju sočne livade Balkana. Tek kasnije je u Holandiji selektovana narandžasta šargarepa.

Ovas i raž — od livadskog korova do korisne žitarice: Dok su pšenica i ječam na naše prostore stigli sa Bliskog istoka, ovas (zob) i raž su se kao prateće biljke upravo na Balkanu i u južnoj Evropi prvi put razvili i kultivisali kao samostalne, hranljive žitarice.

Šljiva: Stigla sa Kavkaza, postala srpska institucija!

Iako je kod Srba omiljena i predstavlja svojevrsni nacionalni simbol, šljiva nije izvorno sa ovog područja.

Ona potiče sa prostora Kavkaza, Kaspijskog mora i Bliskog istoka, a na Balkan su je pre nekoliko hiljada godina doneli stari Grci i Rimljani.

Međutim, iako nije autohtona, šljiva je na našem tlu pronašla svoju drugu domovinu i postala nezamenljivi deo srpskog identiteta i tradicije:

Kult šljivovice: Bez nje se ne slavi, ne uzdiše niti dočekuje gost. Srpska tradicionalna prepečenica od šljive — šljivovica — čak je upisana i na UNESCO listi nematerijalne kulturne baštine.

Džem, pekmez i knedle: Osim za kazan, šljiva je omiljena u svakoj kući za tradicionalni gusti pekmez pečen u rerni, slatko i neizbežne domaće knedle sa šljivama.

Autohtone voćke balkanskih šuma

Kada je reč o slatkim plodovima, balkanske šume i proplanci kriju prave vitaminske bombe koje su se koristile još u Praistoriji:

Drenjina (Dren): Simbol zdravlja i snage u našem narodu („zdrav kao dren”). Ova izuzetno otporna biljka potiče upravo sa Balkana i iz južne Evrope, a njeni opori, crveni plodovi vekovima se koriste za sokove, džemove i tradicionalne lekove.

Oskoruša i mušmula: Autohtone balkanske voćke koje su naši preci sakupljali u kasnu jesen. Posebno je zanimljiva mušmula, koja postaje ukusna i slatka za jelo tek nakon što je uhvati prvi mraz.

Divlja kruška i divlja jabuka: Divlji preci današnjih pitomih sorti koje i danas samoniklo rastu u balkanskim šumama, a nekada su bile glavni sastojak za spremanje starog, lekovitog napitka — turšije od voća.

Bobičasto voće iz naše šumske apoteke

Naravno, šumske jagode, divlje maline i dobro poznato bobičasto voće su 100% autohtoni za Balkan i evropske šume!

Naši preci su ih brali po šumskim proplancima i planinama hiljadama godina pre nego što smo uopšte čuli za pitome, kalemljene sorte.

Šumska jagoda (Fragaria vesca): Istinita i originalna divlja jagoda potiče upravo iz šuma Evrope i sa Balkana. Mala, izuzetno mirisna i slatka, bila je glavna omiljena letnja poslastica u našem regionu još u mlađem kamenome dobu (neolitu). Baštaska velika jagoda koju danas kupujemo nastala je tek u 18. veku ukrštanjem američkih vrsta, ali je ova naša, šumska — prava zavičajna.

Divlja malina (Rubus idaeus): Prava malina je suštinski planinska i šumska biljka našeg regionu. Potiče sa Balkana, srednje i istočne Evrope. Ime joj čak i u naučnom nazivu (idaeus) vuče koren sa planine Ida (u antičkoj Grčkoj), gde je prema legendi bila omiljeno voće svih bogova.

Kupina (Rubus fruticosus): Divlja kupina je odvajkada samonikla biljka na balkanskim šumama, šikarama i živicama. Sakupljala se od praistorije i koristila ne samo za ishranu, već i za spremanje lekovitih čajeva i vina.

Šumska borovnica (Vaccinium myrtillus): Ova naša, mala, tamna borovnica koja boji usta u plavo-ljubičasto je divlja planinska lekovita voćka balkanskih i evropskih planina. (Razlikuje se od one velike "američke" odnosno visokožbunaste borovnice koja je kasnije doneta).

Ogrozdin i ribizla (crvena i crna): Divlji preci ovih kiselkastih bobica su takođe autohtone biljke vlažnih šuma i planina Balkana i centralne Evrope.