NIŠTA NIJE KAKO IZGLEDA Tuširanje hladnom vodom vas neće rashladiti kako očekujete, telo može reagovati potpuno suprotno EVO KAKO DA SE NAJBOLJE OSVEŽITE

Okrenemo slavinu gotovo do kraja na hladno, stanemo pod vodu i prvih nekoliko trenutaka zaista osećamo ogromno olakšanje. Međutim, najhladnija voda koju možemo da podnesemo nije nužno i najefikasniji način da pomognemo telu da se rashladi. 

Organizam ima sopstveni sistem za regulisanje temperature i ne reaguje samo na ono što mi osećamo na površini kože. Veoma hladna voda može da izazove sužavanje krvnih sudova u koži, dok telo pokušava da sačuva toplotu u svojoj unutrašnjosti. Zbog toga ekstremno hladan tuš može trenutno da bude osvežavajući, ali ne mora da pruži onoliko dugotrajan osećaj rashlađivanja koliko očekujemo.

Šta se događa sa telom kada nam je veoma vruće?

Kada je napolju ekstremno toplo, organizam pokušava da spreči pregrevanje na nekoliko načina. Jedan od najvažnijih je širenje krvnih sudova blizu površine kože, čime se povećava protok krvi kroz kožu i olakšava predavanje toplote okolini. 

Istovremeno počinjemo više da se znojimo. Kada znoj isparava sa površine kože, sa sobom odnosi deo toplote i tako nas hladi. Upravo zbog toga je znojenje normalan i veoma važan mehanizam tokom vrelih dana, ma koliko nam bilo neprijatno kada nam se odeća lepi za telo. 

Ako se u tom trenutku izložimo veoma hladnoj vodi, koža se naglo hladi i krvni sudovi se sužavaju. Na površini nam momentalno postaje hladnije, ali organizam dobija drugačiji signal od onoga koji je imao nekoliko trenutaka ranije. 

Zašto vam posle ledenog tuša ponovo može biti vruće?

Poznat je osećaj: izađete iz ledenog tuša potpuno osveženi, obrišete se, obučete čistu majicu, a desetak minuta kasnije ponovo vam je vruće i počinjete da se znojite.

Jedan od razloga jeste to što osećaj hladnoće na koži nije isto što i snižavanje ukupne količine toplote u organizmu. Ako je voda toliko hladna da izaziva snažnu vazokonstrikciju, odnosno sužavanje krvnih sudova u koži, smanjuje se dotok tople krvi prema površini tela. 

Kada izađete iz tuša i koža ponovo počne da se zagreva, krvni sudovi se ponovo šire, a osećaj toplote može brzo da se vrati. 

To ne znači da je svaki hladniji tuš loš niti da se hladnom vodom ne možete osvežiti. Razlika je između prijatno hladne vode i ekstremno ledenog tuša zbog kojeg zadržavate dah i jedva čekate da pobegnete ispod mlaza.

Mlaka voda može biti bolji izbor nego što zvuči

Kada smo potpuno pregrejani, savet da se istuširamo mlakom vodom zvuči gotovo besmisleno. Ipak, mlaka ili prijatno prohladna voda može da rashladi kožu bez tako nagle reakcije krvnih sudova kakvu izaziva ledena voda. 

Voda svakako treba da bude hladnija od temperature kože da bi odnosila toplotu sa njene površine, ali nema potrebe da bude toliko hladna da drhtite.

Najjednostavniji kriterijum je sopstveni osećaj: voda treba da bude osvežavajuća i prijatna, a ne šokantno hladna. Ako se telo instinktivno grči čim stanete ispod tuša, verovatno ste preterali sa okretanjem slavine prema hladnoj strani. 

Ne morate ni dugo da stojite pod tušem

Za rashlađivanje posle povratka sa vrućine nije neophodno provesti pola sata u kupatilu. Nekoliko minuta prijatnog tuširanja može ukloniti znoj sa kože i pomoći da se osećate mnogo svežije. 

Posebnu pažnju možete posvetiti delovima tela na kojima se toplota i znoj najviše osećaju, poput vrata, pazuha, prepona, stopala i pregiba, a zatim pustiti telo da se prirodno osuši ili ga nežno obrisati. 

Ako se odmah posle tuširanja vratite u pregrejanu prostoriju, efekat će naravno kratko trajati. Zato je najbolje kombinovati tuširanje sa rashlađivanjem prostorije, spuštenim roletnama, ventilatorom ili klimom podešenom na prijatnu temperaturu. 

Šta ako nemate vremena za tuširanje?

Kada ste na poslu, putujete ili jednostavno ne možete svakih nekoliko sati pod tuš, postoje jednostavniji načini da sebi olakšate. 

Hladna ili prohladna voda na licu, vratu i podlakticama, vlažna maramica ili peškirić na vratu i boravak u hladu ili klimatizovanoj prostoriji mogu pomoći da se osećate prijatnije. Još važnije je redovno unošenje tečnosti, jer tokom intenzivnog znojenja organizam gubi vodu, a pri dužem i obilnom znojenju i elektrolite. 

Rashlađivanje spolja ne može da nadoknadi ono što telo gubi iznutra, pa tokom ekstremno toplog dana tuš i čaša vode imaju potpuno različite uloge. 

Ledeni tuš nije rešenje za pregrevanje organizma

Važno je napraviti razliku između običnog osećaja da vam je strašno vruće i ozbiljnog pregrevanja. Ako osoba ima vrtoglavicu, mučninu, izrazitu slabost, glavobolju, konfuziju, nesvesticu ili druge ozbiljne simptome nakon boravka na velikoj vrućini, nije dovoljno samo poslati je pod hladan tuš.

Takvu osobu treba skloniti sa vrućine i početi sa rashlađivanjem, a ozbiljni simptomi, posebno zbunjenost, gubitak svesti ili veoma visoka telesna temperatura, zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. 

Kod osobe koja je samo umorna, oznojena i pregrejana posle običnog letnjeg dana situacija je drugačija. Tuširanje svakako može doneti ogromno olakšanje, samo nema razloga da od kupatila pravite polarni krug. 

Najhladnije ne znači i najosvežavajuće

Na dan kada termometar pokazuje skoro 40 stepeni sasvim je razumljivo da poželite najhladniju vodu koju možete da podnesete. Međutim, prijatno hladan ili mlak tuš često je sasvim dovoljan da rashladi kožu i ukloni znoj, bez neprijatnog šoka koji izaziva ledena voda. 

Ako se danas vratite kući potpuno skuvani, pustite vodu nekoliko trenutaka, pronađite temperaturu koja vam prija i rashladite se postepeno. Ne morate da cvokoćete pod tušem da biste se posle njega konačno osećali kao čovek.

(Telegraf.rs)