PRESKAKANJE JELA MAČ SA DVE OŠTRICE Organizam može odgovoriti suprotno laičkim očekivanjima A ŠEĆER SKAČE VEĆ KOD NAREDNOG OBROKA

Logika na prvi pogled deluje jednostavno: ako ne unesemo hranu, šećer u krvi nema od čega da poraste. 

Ljudski organizam, međutim, ne funkcioniše baš tako.

Čak i kada satima ne jedemo, telo pokušava da održi dovoljno glukoze u krvi kako bi mozak i drugi organi imali energiju. U taj proces uključeni su hormoni, jetra i zalihe energije, zbog čega preskakanje obroka ne znači automatski da će nivo šećera samo postepeno padati. 

Posebno zanimljivo je ono što može da se dogodi kada posle duže pauze konačno sednemo da jedemo. Neka istraživanja ukazuju da preskakanje doručka može biti povezano sa izraženijim porastom glukoze nakon sledećeg obroka. 

Šta se sa šećerom događa kada jedemo?

Posle obroka organizam počinje da razgrađuje hranu na komponente koje može da iskoristi. Kada jedemo ugljene hidrate, oni se tokom varenja razlažu do jednostavnijih šećera, među kojima je najvažnija glukoza. 

Glukoza ulazi u krvotok, pa nivo šećera u krvi raste. 

Pankreas tada luči insulin, hormon koji pomaže glukozi da iz krvi uđe u ćelije, gde može odmah da bude iskorišćena za energiju ili sačuvana za kasnije. 

Kako glukoza prelazi u ćelije, njena koncentracija u krvi opada, a smanjuje se i lučenje insulina.

Ali šta ako ne jedemo?

Telo ne ostavlja krv bez glukoze samo zato što niste ručali

Organizam ima mehanizme kojima pokušava da spreči da glukoza padne prenisko. 

Jedan od važnih hormona u tom procesu je glukagon. Kada nivo glukoze opada, glukagon šalje signal jetri da oslobodi glukozu iz svojih zaliha i tako pomogne u održavanju njenog nivoa u krvi. 

Ako period bez hrane traje duže, organizam može da koristi i druge metaboličke puteve kako bi obezbedio potrebnu energiju. 

Zato je odgovor na pitanje "šta se događa sa šećerom kada ne jedem?" složeniji od jednostavnog "on pada". 

Preskakanje doručka može da se oseti tek posle ručka

Posebnu pažnju istraživača privlači preskakanje doručka. 

Studija iz 2019. godine sprovedena na zdravim mladim muškarcima pokazala je da je preskakanje doručka bilo povezano sa višim nivoom šećera u krvi nakon ručka nego kada su učesnici tog dana doručkovali. 

Drugim rečima, posledice preskočenog obroka ne moraju biti vidljive samo tokom perioda kada ne jedemo. Razlika se može pojaviti i u načinu na koji organizam reaguje na sledeći obrok. 

Istraživanje iz 2020. godine takođe je ukazalo da preskakanje doručka može pogoršati kontrolu glukoze kod osoba sa dijabetesom tipa 2. 

To ne znači da će svakome ko jednom preskoči doručak šećer dramatično skočiti, ali pokazuje zašto navika redovnog preskakanja obroka nije isto što i jednostavan način "držanja šećera pod kontrolom". 

A zašto onda neki ljudi namerno poste?

Ovde je važno napraviti razliku između slučajnog preskakanja obroka i strukturiranog povremenog posta. 

Ako danas ne stignete da ručate, sutra preskočite doručak, a prekosutra pojedete veliki obrok kasno uveče, to nije isto što i planski režim ishrane sa unapred određenim periodima tokom kojih se jede i posti. 

Kod takozvanog time-restricted eating režima hrana se svakog dana unosi u određenom vremenskom okviru, dok se ostatak dana posti. 

Neka istraživanja sugerišu da određeni oblici ovakvog režima mogu povoljno uticati na regulaciju glukoze i metaboličko zdravlje, naročito kada je vreme obroka bolje usklađeno sa prirodnim cirkadijalnim ritmom.

Rezultati, međutim, nisu jednaki u svim istraživanjima, niti je povremeni post najbolji izbor za svakoga.

Preskakanje obroka nije isto što i povremeni post

Ova razlika posebno je važna zato što ljudi često slučajno preskakanje obroka opravdavaju rečenicom: "Pa to je praktično intermittent fasting."

Nije nužno. 

Povremeni post je strukturiran način raspoređivanja perioda jedenja i nejedenja, dok neplanirano preskakanje obroka zbog obaveza često završava dugom glađu, velikom gladi i obilnim obrokom kasnije tokom dana. 

Pored toga, osobe koje koriste insulin ili određene lekove za dijabetes mogu biti izložene riziku od hipoglikemije ako promene raspored obroka bez prilagođavanja terapije. 

Zbog toga eksperimentisanje sa postom kod dijabetesa nije nešto što bi trebalo raditi bez dogovora sa lekarom. 

Šta jesti ako želite mirniji porast šećera?

Nije važan samo raspored, već i sastav obroka. 

Obrok koji kombinuje ugljene hidrate sa proteinima i vlaknima obično se vari drugačije od velike količine lako svarljivih ugljenih hidrata pojedenih samostalno. 

Na primer, ovsene pahuljice sa jogurtom i orašastim plodovima predstavljaju drugačiju kombinaciju od peciva ili slatkiša pojedenog na prazan stomak. 

Proteini i vlakna mogu usporiti varenje i apsorpciju ugljenih hidrata, zbog čega porast glukoze posle jela može biti postepeniji. 

To ne znači da svi moraju da jedu isti doručak niti da je neophodno jesti čim otvorite oči, već da sastav i raspored obroka treba posmatrati zajedno.

Kasna večera takođe nije bez značaja

Na regulaciju šećera ne utiče samo ono što jedemo već i kada jedemo. 

Istraživanja cirkadijalnog ritma ukazuju da metabolizam tokom dana nije potpuno isti. Kasno unošenje velikih količina hrane povezivano je sa nepovoljnijom regulacijom glukoze u odnosu na ranije raspoređen unos hrane. 

Zato obrazac u kojem osoba ceo dan gotovo ništa ne jede, a zatim najveći deo dnevne hrane pojede kasno uveče, nije nužno dobar način za kontrolu šećera samo zato što je provela mnogo sati bez hrane. 

Drhtavica i hladan znoj mogu biti znak upozorenja

Posebno treba obratiti pažnju na simptome niskog nivoa šećera u krvi, odnosno hipoglikemije.

Među mogućim simptomima su: 

drhtavica i slabost

hladan ili pojačan znoj

ubrzan rad srca

intenzivna glad

nervoza i razdražljivost

vrtoglavica i glavobolja

zamagljen vid

konfuzija

otežan govor

izrazita pospanost

Teška hipoglikemija može dovesti do konvulzija i gubitka svesti i zahteva hitnu medicinsku pomoć.Sa druge strane, izrazita žeđ i učestalo mokrenje mogu biti među simptomima veoma visokog šećera u krvi, naročito kada su praćeni drugim tegobama. 

Poseban oprez ako imate dijabetes

Za zdravu osobu koja je zbog gužve jednom propustila ručak situacija nije ista kao za nekoga ko ima dijabetes i uzima terapiju koja utiče na glukozu. 

Kod osoba sa dijabetesom raspored obroka može biti direktno povezan sa načinom delovanja terapije, pa preskakanje hrane u određenim okolnostima može povećati rizik od hipoglikemije. 

Zato ne treba samostalno menjati raspored obroka, doze lekova ili insulina kako biste započeli povremeni post. 

Plan ishrane i eventualni režim posta najbolje je uskladiti sa lekarom ili drugim zdravstvenim stručnjakom koji poznaje terapiju i zdravstveno stanje osobe.

Jedan preskočen ručak nije isto što i svakodnevna navika

Ako ste danas zbog sastanka ručali dva sata kasnije, nema razloga da od jednog događaja pravite zdravstvenu katastrofu. 

Mnogo je važniji obrazac koji se ponavlja iz dana u dan. 

Problem nastaje kada preskakanje obroka postane redovna navika, naročito ako ga prate velika glad, prejedanje kasnije tokom dana i potpuno nepredvidiv raspored hrane. 

A ideja da je dovoljno jednostavno "ne jesti" kako bismo snizili šećer u krvi propušta ono najvažnije: organizam reguliše glukozu i između obroka, a način na koji reaguje na sledeći obrok takođe je deo priče. 

Zato, ako želite bolju kontrolu šećera u krvi, mnogo više smisla ima pronaći održiv raspored i sastav obroka koji odgovara vašem zdravstvenom stanju nego nasumično izbacivati obroke iz dana.

(Telegraf.rs)