ПРЕСКАКАЊЕ ЈЕЛА МАЧ СА ДВЕ ОШТРИЦЕ Организам може одговорити супротно лаичким очекивањима А ШЕЋЕР СКАЧЕ ВЕЋ КОД НАРЕДНОГ ОБРОКА

Логика на први поглед делује једноставно: ако не унесемо храну, шећер у крви нема од чега да порасте. 

Људски организам, међутим, не функционише баш тако.

Чак и када сатима не једемо, тело покушава да одржи довољно глукозе у крви како би мозак и други органи имали енергију. У тај процес укључени су хормони, јетра и залихе енергије, због чега прескакање оброка не значи аутоматски да ће ниво шећера само постепено падати. 

Посебно занимљиво је оно што може да се догоди када после дуже паузе коначно седнемо да једемо. Нека истраживања указују да прескакање доручка може бити повезано са израженијим порастом глукозе након следећег оброка. 

Шта се са шећером догађа када једемо?

После оброка организам почиње да разграђује храну на компоненте које може да искористи. Када једемо угљене хидрате, они се током варења разлажу до једноставнијих шећера, међу којима је најважнија глукоза. 

Глукоза улази у крвоток, па ниво шећера у крви расте. 

Панкреас тада лучи инсулин, хормон који помаже глукози да из крви уђе у ћелије, где може одмах да буде искоришћена за енергију или сачувана за касније. 

Како глукоза прелази у ћелије, њена концентрација у крви опада, а смањује се и лучење инсулина.

Али шта ако не једемо?

Тело не оставља крв без глукозе само зато што нисте ручали

Организам има механизме којима покушава да спречи да глукоза падне прениско. 

Један од важних хормона у том процесу је глукагон. Када ниво глукозе опада, глукагон шаље сигнал јетри да ослободи глукозу из својих залиха и тако помогне у одржавању њеног нивоа у крви. 

Ако период без хране траје дуже, организам може да користи и друге метаболичке путеве како би обезбедио потребну енергију. 

Зато је одговор на питање "шта се догађа са шећером када не једем?" сложенији од једноставног "он пада". 

Прескакање доручка може да се осети тек после ручка

Посебну пажњу истраживача привлачи прескакање доручка. 

Студија из 2019. године спроведена на здравим младим мушкарцима показала је да је прескакање доручка било повезано са вишим нивоом шећера у крви након ручка него када су учесници тог дана доручковали. 

Другим речима, последице прескоченог оброка не морају бити видљиве само током периода када не једемо. Разлика се може појавити и у начину на који организам реагује на следећи оброк. 

Истраживање из 2020. године такође је указало да прескакање доручка може погоршати контролу глукозе код особа са дијабетесом типа 2. 

То не значи да ће свакоме ко једном прескочи доручак шећер драматично скочити, али показује зашто навика редовног прескакања оброка није исто што и једноставан начин "држања шећера под контролом". 

А зашто онда неки људи намерно посте?

Овде је важно направити разлику између случајног прескакања оброка и структурираног повременог поста. 

Ако данас не стигнете да ручате, сутра прескочите доручак, а прекосутра поједете велики оброк касно увече, то није исто што и плански режим исхране са унапред одређеним периодима током којих се једе и пости. 

Код такозваног тиме-рестрицтед еатинг режима храна се сваког дана уноси у одређеном временском оквиру, док се остатак дана пости. 

Нека истраживања сугеришу да одређени облици оваквог режима могу повољно утицати на регулацију глукозе и метаболичко здравље, нарочито када је време оброка боље усклађено са природним циркадијалним ритмом.

Резултати, међутим, нису једнаки у свим истраживањима, нити је повремени пост најбољи избор за свакога.

Прескакање оброка није исто што и повремени пост

Ова разлика посебно је важна зато што људи често случајно прескакање оброка оправдавају реченицом: "Па то је практично intermittent fasting."

Није нужно. 

Повремени пост је структуриран начин распоређивања периода једења и неједења, док непланирано прескакање оброка због обавеза често завршава дугом глађу, великом глади и обилним оброком касније током дана. 

Поред тога, особе које користе инсулин или одређене лекове за дијабетес могу бити изложене ризику од хипогликемије ако промене распоред оброка без прилагођавања терапије. 

Због тога експериментисање са постом код дијабетеса није нешто што би требало радити без договора са лекаром. 

Шта јести ако желите мирнији пораст шећера?

Није важан само распоред, већ и састав оброка. 

Оброк који комбинује угљене хидрате са протеинима и влакнима обично се вари другачије од велике количине лако сварљивих угљених хидрата поједених самостално. 

На пример, овсене пахуљице са јогуртом и орашастим плодовима представљају другачију комбинацију од пецива или слаткиша поједеног на празан стомак. 

Протеини и влакна могу успорити варење и апсорпцију угљених хидрата, због чега пораст глукозе после јела може бити постепенији. 

То не значи да сви морају да једу исти доручак нити да је неопходно јести чим отворите очи, већ да састав и распоред оброка треба посматрати заједно.

Касна вечера такође није без значаја

На регулацију шећера не утиче само оно што једемо већ и када једемо. 

Истраживања циркадијалног ритма указују да метаболизам током дана није потпуно исти. Касно уношење великих количина хране повезивано је са неповољнијом регулацијом глукозе у односу на раније распоређен унос хране. 

Зато образац у којем особа цео дан готово ништа не једе, а затим највећи део дневне хране поједе касно увече, није нужно добар начин за контролу шећера само зато што је провела много сати без хране. 

Дрхтавица и хладан зној могу бити знак упозорења

Посебно треба обратити пажњу на симптоме ниског нивоа шећера у крви, односно хипогликемије.

Међу могућим симптомима су: 

дрхтавица и слабост

хладан или појачан зној

убрзан рад срца

интензивна глад

нервоза и раздражљивост

вртоглавица и главобоља

замагљен вид

конфузија

отежан говор

изразита поспаност

Тешка хипогликемија може довести до конвулзија и губитка свести и захтева хитну медицинску помоћ.Са друге стране, изразита жеђ и учестало мокрење могу бити међу симптомима веома високог шећера у крви, нарочито када су праћени другим тегобама. 

Посебан опрез ако имате дијабетес

За здраву особу која је због гужве једном пропустила ручак ситуација није иста као за некога ко има дијабетес и узима терапију која утиче на глукозу. 

Код особа са дијабетесом распоред оброка може бити директно повезан са начином деловања терапије, па прескакање хране у одређеним околностима може повећати ризик од хипогликемије. 

Зато не треба самостално мењати распоред оброка, дозе лекова или инсулина како бисте започели повремени пост. 

План исхране и евентуални режим поста најбоље је ускладити са лекаром или другим здравственим стручњаком који познаје терапију и здравствено стање особе.

Један прескочен ручак није исто што и свакодневна навика

Ако сте данас због састанка ручали два сата касније, нема разлога да од једног догађаја правите здравствену катастрофу. 

Много је важнији образац који се понавља из дана у дан. 

Проблем настаје када прескакање оброка постане редовна навика, нарочито ако га прате велика глад, преједање касније током дана и потпуно непредвидив распоред хране. 

А идеја да је довољно једноставно "не јести" како бисмо снизили шећер у крви пропушта оно најважније: организам регулише глукозу и између оброка, а начин на који реагује на следећи оброк такође је део приче. 

Зато, ако желите бољу контролу шећера у крви, много више смисла има пронаћи одржив распоред и састав оброка који одговара вашем здравственом стању него насумично избацивати оброке из дана.

(Telegraf.rs)