GAS PRED ZIMU POSKUPEO DRASTIČNO Stručnjak otkrio šta najviše brine Evropu i šta čeka Srbiju
Tokom predstojeće grejne sezone ne očekuju se nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali će najveći izazov biti njihova cena, izjavio je programski menadžer za energetiku u Misiji Evropske unije Gligo Vuković.
On je za RTS rekao da je Srbija pokazala interesovanje i aplicirala za korišćenje evropske platforme za zajedničku nabavku gasa.
-Srbija je iskazala zainteresovanost i aplicirala za korišćenje zajedničke platforme za nabavku gasa - rekao je Vuković, navodeći da o komercijalnim detaljima u ovom trenutku nije moguće govoriti.
Suština ovog mehanizma je objedinjavanje ponude i potražnje, kako bi se većim obimom zajedničke nabavke uticalo na postizanje povoljnijih uslova, odnosno niže cene energenta.
Mehanizmi EU za sigurnije snabdevanje
Evropska unija ima mehanizme međusobne pomoći koji državama omogućavaju da reaguju u slučaju krize u snabdevanju gasom, električnom energijom i naftom.
Srbija, kao zemlja koja nije članica EU, nema pristup svim tim instrumentima, ali su joj dostupni drugi mehanizmi podrške.
Vuković je podsetio da je Srbiji, nakon izbijanja krize povezane sa ratom u Ukrajini 2022. godine, pružena direktna budžetska podrška od 165 miliona evra.
Formirana je i zajednička radna grupa za sigurnost snabdevanja, dok je Srbiji dostupan i mehanizam zajedničke nabavke gasa preko evropskih institucija.
-To su mehanizmi koji uvek stoje na raspolaganju, uključujući i mehanizam zajedničke nabavke gasa preko evropskih institucija - ukazao je Vuković.
On je naveo da na evropsko energetsko tržište utiču sukobi na Bliskom istoku, sve veća zavisnost Evrope od globalnog tržišta tečnog prirodnog gasa, kao i neizvesnost u vezi sa transportnim pravcima.
Skladišta gasa u EU popunjena 67 odsto
Prema Vukovićevim rečima, skladišta gasa na nivou EU trenutno su popunjena oko 67 odsto, ali postoje značajne razlike među državama.
U Poljskoj i Italiji popunjenost je veća od 90 odsto, dok je u Nemačkoj, jednoj od najvećih evropskih ekonomija, oko 54 odsto.
Evropska pravila predviđaju da skladišta do 1. novembra budu popunjena 90 odsto, uz mogućnost da u posebnim okolnostima taj nivo bude 80 odsto.
Vuković je podsetio i da je Evropska komisija tokom juna i jula pozivala članice da ne žure sa punjenjem skladišta, kako dodatna potražnja ne bi stvorila još veći pritisak na cene tečnog prirodnog gasa, odnosno LNG-a.
Gas znatno skuplji nego početkom godine
Prema njegovoj oceni, cena gasa jedan je od najvećih razloga za zabrinutost uoči zime.
Trenutna cena je oko 79 evra po megavat-satu, dok je početkom godine bila oko 30 evra, a u junu oko 42 evra po megavat-satu.
Na poskupljenje utiče više faktora. Evropa sve više zavisi od globalnog LNG tržišta, sukobi na Bliskom istoku i dalje traju, a istovremeno raste potražnja za gasom pred zimsku sezonu.
Ipak, Vuković je napomenuo da cena na spot tržištu ne pokazuje u potpunosti koliko Evropa zaista plaća gas.
-Oko trećine ukupnog snabdevanja gasom u EU dolazi sa spot tržišta. Dve trećine su otprilike dugoročni i srednjoročni ugovori, tako da to ne mora da bude reprezentativna cena - objasnio je on.
Ukoliko se sukobi na Bliskom istoku nastave, Vuković očekuje da cena gasa ostane relativno visoka.
EU nastavlja udaljavanje od ruskog gasa
Evropska unija nastavlja i proces postepenog smanjivanja zavisnosti od ruskog gasa.
Vuković je podsetio da je pre rata u Ukrajini ruski gas činio oko 45 odsto evropskog snabdevanja, dok je taj udeo u međuvremenu značajno smanjen.
Istovremeno je povećan uvoz tečnog prirodnog gasa, čiji je udeo u snabdevanju EU porastao sa oko 20 na približno 45 odsto.
Ključni rokovi u daljem smanjivanju zavisnosti od ruskih energenata su tokom 2027. godine.
-Datumi koji su bitni za EU jesu 1. januar 2027. godine, kada prestaje uvoz ruskog LNG gasa, kao i 1. novembar 2027. godine, kada prestaju svi ugovori za uvoz ruskog gasa i kroz cevovode i na druge načine - naveo je Vuković.
Iako tokom 2026. godine nije toliko vidljiv dalji pad uvoza ruskog gasa, Vuković ističe da se proces i dalje odvija u skladu sa planom „REPoverEU“.
Promene na evropskom tržištu dovele su i do značajne diversifikacije izvora snabdevanja. Prema podacima koje je izneo Vuković, najveći snabdevač EU gasom trenutno je Norveška sa udelom od 31 odsto. Slede Sjedinjene Američke Države sa 26 odsto i Severna Afrika sa 13 odsto.
Rusija učestvuje sa oko 12 odsto, dok Azerbejdžan i Katar imaju po četiri odsto. Vuković očekuje da će se ta struktura u narednom periodu dodatno menjati.
