ГАС ПРЕД ЗИМУ ПОСКУПЕО ДРАСТИЧНО Стручњак открио шта највише брине Европу и шта чека Србију
Током предстојеће грејне сезоне не очекују се несташице гаса, нафте и нафтних деривата, али ће највећи изазов бити њихова цена, изјавио је програмски менаџер за енергетику у Мисији Европске уније Глиго Вуковић.
Он је за РТС рекао да је Србија показала интересовање и аплицирала за коришћење европске платформе за заједничку набавку гаса.
-Србија је исказала заинтересованост и аплицирала за коришћење заједничке платформе за набавку гаса - рекао је Вуковић, наводећи да о комерцијалним детаљима у овом тренутку није могуће говорити.
Суштина овог механизма је обједињавање понуде и потражње, како би се већим обимом заједничке набавке утицало на постизање повољнијих услова, односно ниже цене енергента.
Механизми ЕУ за сигурније снабдевање
Европска унија има механизме међусобне помоћи који државама омогућавају да реагују у случају кризе у снабдевању гасом, електричном енергијом и нафтом.
Србија, као земља која није чланица ЕУ, нема приступ свим тим инструментима, али су јој доступни други механизми подршке.
Вуковић је подсетио да је Србији, након избијања кризе повезане са ратом у Украјини 2022. године, пружена директна буџетска подршка од 165 милиона евра.
Формирана је и заједничка радна група за сигурност снабдевања, док је Србији доступан и механизам заједничке набавке гаса преко европских институција.
-То су механизми који увек стоје на располагању, укључујући и механизам заједничке набавке гаса преко европских институција - указао је Вуковић.
Он је навео да на европско енергетско тржиште утичу сукоби на Блиском истоку, све већа зависност Европе од глобалног тржишта течног природног гаса, као и неизвесност у вези са транспортним правцима.
Складишта гаса у ЕУ попуњена 67 одсто
Према Вуковићевим речима, складишта гаса на нивоу ЕУ тренутно су попуњена око 67 одсто, али постоје значајне разлике међу државама.
У Пољској и Италији попуњеност је већа од 90 одсто, док је у Немачкој, једној од највећих европских економија, око 54 одсто.
Европска правила предвиђају да складишта до 1. новембра буду попуњена 90 одсто, уз могућност да у посебним околностима тај ниво буде 80 одсто.
Вуковић је подсетио и да је Европска комисија током јуна и јула позивала чланице да не журе са пуњењем складишта, како додатна потражња не би створила још већи притисак на цене течног природног гаса, односно ЛНГ-а.
Гас знатно скупљи него почетком године
Према његовој оцени, цена гаса један је од највећих разлога за забринутост уочи зиме.
Тренутна цена је око 79 евра по мегават-сату, док је почетком године била око 30 евра, а у јуну око 42 евра по мегават-сату.
На поскупљење утиче више фактора. Европа све више зависи од глобалног ЛНГ тржишта, сукоби на Блиском истоку и даље трају, а истовремено расте потражња за гасом пред зимску сезону.
Ипак, Вуковић је напоменуо да цена на спот тржишту не показује у потпуности колико Европа заиста плаћа гас.
-Око трећине укупног снабдевања гасом у ЕУ долази са спот тржишта. Две трећине су отприлике дугорочни и средњорочни уговори, тако да то не мора да буде репрезентативна цена - објаснио је он.
Уколико се сукоби на Блиском истоку наставе, Вуковић очекује да цена гаса остане релативно висока.
ЕУ наставља удаљавање од руског гаса
Европска унија наставља и процес постепеног смањивања зависности од руског гаса.
Вуковић је подсетио да је пре рата у Украјини руски гас чинио око 45 одсто европског снабдевања, док је тај удео у међувремену значајно смањен.
Истовремено је повећан увоз течног природног гаса, чији је удео у снабдевању ЕУ порастао са око 20 на приближно 45 одсто.
Кључни рокови у даљем смањивању зависности од руских енергената су током 2027. године.
-Датуми који су битни за ЕУ јесу 1. јануар 2027. године, када престаје увоз руског ЛНГ гаса, као и 1. новембар 2027. године, када престају сви уговори за увоз руског гаса и кроз цевоводе и на друге начине - навео је Вуковић.
Иако током 2026. године није толико видљив даљи пад увоза руског гаса, Вуковић истиче да се процес и даље одвија у складу са планом „РЕПоверЕУ“.
Промене на европском тржишту довеле су и до значајне диверсификације извора снабдевања. Према подацима које је изнео Вуковић, највећи снабдевач ЕУ гасом тренутно је Норвешка са уделом од 31 одсто. Следе Сједињене Америчке Државе са 26 одсто и Северна Африка са 13 одсто.
Русија учествује са око 12 одсто, док Азербејџан и Катар имају по четири одсто. Вуковић очекује да ће се та структура у наредном периоду додатно мењати.
