ZAPADNA SRBIJA LIDER U ZELENOJ ENERGIJI Novinarima iz Vojvodine na Zlatiboru predstavljeni primeri dobre energetske prakse (VIDEO)
U jeku klimatskih promena, energetska tranzicija važna je karika za očuvanje životne sredine i ublažavanje klimatskih posledica, što je sa druge strane, veliki izazov za kreiranje javne politike koja će zadovoljiti sve kriterijume za ostvarenje tog cilja.
Proizvodnja električne energije i te kako utiče na životnu sredinu, zato se danas sve češće čuje izraz „energetska efikasnost” kao odgovor na globalnu krizu. Pokazalo se da racionalna upotreba energije rezultira manjim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, naročito ako govorimo o ekološki prihvatljivim izvorima energije, te sve više gradova u svetu prelazi na „zelena” rešenja, a novinari iz Vojvodine imali su priliku da se tokom dvodnevne studijske posete uvere zašto je Zlatiborski upravni okrug lider i pravi primer dobre prakse u Srbiji.
Domaćini iz Regionalne razvojne agencije Zlatibor u Užicu predstavili su nam neke od najznačajnijih projekata koji su ih postavili na najvišu lestvicu energetski održive sredine. S obzirom na to da je Užice decenijama važilo za jedan od najzagađenijih gradova, rukovodilac odeljenja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj u RRA Zlatibor Svetlana Drakula istakla je tim povodom činjeni- cu da je Užice u kotlini i da se kvalitet vazduha prati više od 30 godina, te su tokom tih istraživanja shvatili da samo kroz uštedu energije mogu uticati na smanjenje zagađenja vazduha. I tako je sve počelo.
– Od 2010. smo uvek bili u top dva najzagađenija grada, naročito kada dođe zima i grejanje, pa smo shodno tome, 2015, krenuli sami, sredstvima Grada, da rešavamo taj problem. Iz godine u godinu smo odvajali sve više sredstava, dok nam se u nameri energetske sanacije nisu priključilili Ministarstvo životne sredine sa sufinansiranjem zamene individualnih ložišta, a potom i Ministartstvo rudarstva i energetike sa velikim javnim pozivom za celu Srbiju. S tim u vezi, do 2024. isplaćeno je oko 317 miliona dinara subvencija, a realizovano je 3.566 ugovora, od čega je urađena 371 izolacija, 1.323 je zamenjenih stolarija, uz 141 kotao na pelet, 1.590 kotlova na gas, a zamenjenio je i 10 toplotnih pumpi, 18 solarnih panela i 113 šporeta sa eko dizajnom. Ti šporeti su mera za socijalno ugrožene kategorije, gde domaćinstva ne koriste ložne uređaje samo za grejanje, već i za pripremu hranu i odlična su rešenja jer su efikasniji i manje troše. Ove mere dovele su do vidljivih rezultata, s obzirom na to da je prosečna godišnja koncentracija PM10 čestica sa 45,5 µg/m³ u 2018. pala na 32,7 µg/m³ u 2023. – ispričala je Drakula.
Solarni energetski sistem od oko 40 kilovata
Svesni da je ekonomičnost nešto o čemu moraju da razmišljaju, direktor JKP Zlatibor Srđan Pantović kaže da su konkurisali i dobili donaciju Evropske Unije, u vidu 110 solarnih panela ukupne snage oko 40 kilovata. Solari su pre nekoliko dana montirani na krov objekta preduzeća sa južne strane, kao i na susedni objekat radionice, te se trenutno ne može govoriti o tome da li su zacrtani ciljevi ostvareni, ali zaposleni u preduzeću nemaju nikakve sumnje da će se ove investicije već kroz nekoliko godina isplatiti.
Ono čime se posebno ponose je osnivanje Centra za energetsko savetovanje prošle godine, a ideja je da se građani informišu o svim pitanjima koja su u vezi energetske tranzicije i održivog razvoja. Svetlana kaže da veliki broj građana sada već uviđa da je bitno trošiti što manje, bilo kog resursa.
Drugog dana naše posete bili smo u Priboju, gde nas je dočekao direktor JP „Toplana Priboj” Marko Janjušević, koji nam je objasnio kako su kroz upotrebu sečke (otpad od obrade drveta) u sistemu daljinskog grejanja uspeli da doprinesu energetskoj tranziciji.
– U energetsku tranziciju na obnovljive izvore energije ušli smo 2016. godine, kada školska kotlarnica u starom delu grada koja je bila na ugalj, više nije mogla da funkcišoniše. Tada smo počeli saradnju sa GIZ – om i u okviru projekta u vrednosti 120.000 evra, zamenili smo staru kotlarnicu novom koja radi na drvni pelet, snage 0,9 megavata. U decembru 2017. godine smo uradili projekat izrade druge kotlarnice za drvnu sečku, snage 1.8 megavata, koja je nakon dve godine, odnosno 2019. godine puštena u rad, a izgrađena je zahvaljujući sredstvima Vlade Srbije i nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ. Paralelno sa tim, potpisujemo projekat za razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji, kroz kreditno finansiranje sa Nemačkom razvojnom bankom, a koji podrazumeva izgradnju gradske kotlarnice, rekonstrukciju toplovoda i zamenu podstanica, a kompletno smo zamenili i sistem daljinskog grejanja. Toplana je počela da se gradi 2020. godine, a nakon godinu dana, puštena je u rad, što je označilo 100 posto prelazak na sistem daljinskog grejanja i 100 posto korišćenje biomase – ističe Janjušević.
Studijsku posetu završili smo obilaskom JKP „Zlatibor” u opštini Čajetina, koji su primer dobre prakse održivog upravljanja otpadom kroz uspostavljen sistem primarne selekcije otpada na mestu nastanka i kompostiranje. Kao relativno mlado preduzeće obavljaju čak osam komunalnih delatnosti, pa su i zahtevi za potrošnjom električne energije veliki, stoga su se odlučili da koriste sunce kao obnovljiv izvor energije i postave solarnu elektranu na novoizgrađeni objekat, koji inače ima i svoj energetski pasoš. Namera je da oko 90 odsto potrošnje ostvare kroz sopstvenu proizvodnju, jer na raspolaganju imaju više od 180 sunčanih dana.
– Primarna selekcija ostvarena je kroz projekat sa Švedskom vladinom agencijom za međunarodnu saradnju i razvoj SIDA. Imamo dve frakcije, suvu i mokru, i selektovani suvi otpad se predaje u cementaru na spaljivanje, jer oni tvrde da imamo selektovani otpad sa najboljom kalorijskom vrednošću. Građevinski otpad nasipamo delom na neke lokacije koje su nam od koristi poput fudbalskih terena, a drugi deo ide u drobilicu, te njime nasipamo puteve, jer je i to jedna od sfera našeg poslovanja. Uvideli smo da ima mnogo i organskog otpada, pa smo rešili da besplatno delimo kompostere, koji su namenjeni domaćinstvima – kaže direktor JKP „Zlatibor“ Srđan Pantović.
Studijska poseta novinara iz Vojvodine je organizovana u okviru projekta „Promocija energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije u regionu Bačka“, koji realizuje Regionalna razvojna agencija Bačka uz podršku nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, u saradnji sa organizacijom GIZ.