ЗАПАДНА СРБИЈА ЛИДЕР У ЗЕЛЕНОЈ ЕНЕРГИЈИ Новинарима из Војводине на Златибору представљени примери добре енергетске праксе (ВИДЕО)
У јеку климатских промена, енергетска транзиција важна је карика за очување животне средине и ублажавање климатских последица, што је са друге стране, велики изазов за креирање јавне политике која ће задовољити све критеријуме за остварење тог циља.
Производња електричне енергије и те како утиче на животну средину, зато се данас све чешће чује израз „енергетска ефикасност” као одговор на глобалну кризу. Показало се да рационална употреба енергије резултира мањим емисијама гасова са ефектом стаклене баште, нарочито ако говоримо о еколошки прихватљивим изворима енергије, те све више градова у свету прелази на „зелена” решења, а новинари из Војводине имали су прилику да се током дводневне студијске посете увере зашто је Златиборски управни округ лидер и прави пример добре праксе у Србији.
Домаћини из Регионалне развојне агенције Златибор у Ужицу представили су нам неке од најзначајнијих пројеката који су их поставили на највишу лествицу енергетски одрживе средине. С обзиром на то да је Ужице деценијама важило за један од најзагађенијих градова, руководилац одељења за заштиту животне средине и одрживи развој у РРА Златибор Светлана Дракула истакла је тим поводом чињени- цу да је Ужице у котлини и да се квалитет ваздуха прати више од 30 година, те су током тих истраживања схватили да само кроз уштеду енергије могу утицати на смањење загађења ваздуха. И тако је све почело.
– Од 2010. смо увек били у топ два најзагађенија града, нарочито када дође зима и грејање, па смо сходно томе, 2015, кренули сами, средствима Града, да решавамо тај проблем. Из године у годину смо одвајали све више средстава, док нам се у намери енергетске санације нису прикључилили Министарство животне средине са суфинансирањем замене индивидуалних ложишта, а потом и Министартство рударства и енергетике са великим јавним позивом за целу Србију. С тим у вези, до 2024. исплаћено је око 317 милиона динара субвенција, а реализовано је 3.566 уговора, од чега је урађена 371 изолација, 1.323 је замењених столарија, уз 141 котао на пелет, 1.590 котлова на гас, а замењенио је и 10 топлотних пумпи, 18 соларних панела и 113 шпорета са еко дизајном. Ти шпорети су мера за социјално угрожене категорије, где домаћинства не користе ложне уређаје само за грејање, већ и за припрему храну и одлична су решења јер су ефикаснији и мање троше. Ове мере довеле су до видљивих резултата, с обзиром на то да је просечна годишња концентрација ПМ10 честица са 45,5 µг/м³ у 2018. пала на 32,7 µг/м³ у 2023. – испричала је Дракула.
Соларни енергетски систем од око 40 киловата
Свесни да је економичност нешто о чему морају да размишљају, директор ЈКП Златибор Срђан Пантовић каже да су конкурисали и добили донацију Европске Уније, у виду 110 соларних панела укупне снаге око 40 киловата. Солари су пре неколико дана монтирани на кров објекта предузећа са јужне стране, као и на суседни објекат радионице, те се тренутно не може говорити о томе да ли су зацртани циљеви остварени, али запослени у предузећу немају никакве сумње да ће се ове инвестиције већ кроз неколико година исплатити.
Оно чиме се посебно поносе је оснивање Центра за енергетско саветовање прошле године, а идеја је да се грађани информишу о свим питањима која су у вези енергетске транзиције и одрживог развоја. Светлана каже да велики број грађана сада већ увиђа да је битно трошити што мање, било ког ресурса.
Другог дана наше посете били смо у Прибоју, где нас је дочекао директор ЈП „Топлана Прибој” Марко Јањушевић, који нам је објаснио како су кроз употребу сечке (отпад од обраде дрвета) у систему даљинског грејања успели да допринесу енергетској транзицији.
– У енергетску транзицију на обновљиве изворе енергије ушли смо 2016. године, када школска котларница у старом делу града која је била на угаљ, више није могла да функцишонише. Тада смо почели сарадњу са ГИЗ – ом и у оквиру пројекта у вредности 120.000 евра, заменили смо стару котларницу новом која ради на дрвни пелет, снаге 0,9 мегавата. У децембру 2017. године смо урадили пројекат израде друге котларнице за дрвну сечку, снаге 1.8 мегавата, која је након две године, односно 2019. године пуштена у рад, а изграђена је захваљујући средствима Владе Србије и немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ. Паралелно са тим, потписујемо пројекат за развој одрживог тржишта биоенергије у Србији, кроз кредитно финансирање са Немачком развојном банком, а који подразумева изградњу градске котларнице, реконструкцију топловода и замену подстаница, а комплетно смо заменили и систем даљинског грејања. Топлана је почела да се гради 2020. године, а након годину дана, пуштена је у рад, што је означило 100 посто прелазак на систем даљинског грејања и 100 посто коришћење биомасе – истиче Јањушевић.
Студијску посету завршили смо обиласком ЈКП „Златибор” у општини Чајетина, који су пример добре праксе одрживог управљања отпадом кроз успостављен систем примарне селекције отпада на месту настанка и компостирање. Као релативно младо предузеће обављају чак осам комуналних делатности, па су и захтеви за потрошњом електричне енергије велики, стога су се одлучили да користе сунце као обновљив извор енергије и поставе соларну електрану на новоизграђени објекат, који иначе има и свој енергетски пасош. Намера је да око 90 одсто потрошње остваре кроз сопствену производњу, јер на располагању имају више од 180 сунчаних дана.
– Примарна селекција остварена је кроз пројекат са Шведском владином агенцијом за међународну сарадњу и развој СИДА. Имамо две фракције, суву и мокру, и селектовани суви отпад се предаје у цементару на спаљивање, јер они тврде да имамо селектовани отпад са најбољом калоријском вредношћу. Грађевински отпад насипамо делом на неке локације које су нам од користи попут фудбалских терена, а други део иде у дробилицу, те њиме насипамо путеве, јер је и то једна од сфера нашег пословања. Увидели смо да има много и органског отпада, па смо решили да бесплатно делимо компостере, који су намењени домаћинствима – каже директор ЈКП „Златибор“ Срђан Пантовић.
Студијска посета новинара из Војводине је организована у оквиру пројекта „Промоција енергетске ефикасности и употребе обновљивих извора енергије у региону Бачка“, који реализује Регионална развојна агенција Бачка уз подршку немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој, у сарадњи са организацијом ГИЗ.