ŠAHOVSKA OLIMPIJADA ZA SLEPE I SLABOVIDE U VRNJAČKOJ BANJI: Poljskoj trofej, Srbija po očekivanju

U Vrnjačkoj Banji su se okupile 22 nacionalne selekcije sa, nažalost, samo tri kontinenta, Evrope, Azije i Južne Amerike. Iako je broj učesnika sasvim zadovoljavajući, bio bi sigurno osetno veći da uslovi za putovanje nisu bili otežani. Ovako je u lepim uslovima za igru na 64 polja u hotelu „Fontana“ moglo da uživa „samo“ 113 šahista. 

Direktor turnira je bio predsednik Sportskog saveza slepih i slabovidih Srbije, Vladan Petrović, koji je uložio maksimalan trud, zajedno sa ostalim članovima organizaacionog tima, da se, kako gosti, tako i domaćini, osećaju što prijatnije. On je, za „Dnevnik“ konstatovao da je zadovoljan odzivom.

– S obzirom da je na prethodnoj Olimpijadi u Grčkoj bilo 23 ekipe, i da je to bio rekordan broj učesnika, nema razloga za nezadovoljstvo. Ipak, ostaje žal što neke reprezentacije nisu uspele da dobiju vize, na primer Filipini, Uzbekistan i Indija, pa nisu mogle da učestvuju. Smatram da smo turnir organizovali na veoma visokom nivou. Može se reći da su smeštaj, hrana, uslovi za igru bili skoro idealni. Jedino što nam je nedostajalo jesu personalni asistenti. Trebalo je da pomognu slepim šahistima pre, u toku i nakon partije. Na primer, da pronađu svoj sto, odu do toaleta, prostora za pušače, poruče osveženje, i slično. Zbog toga je taj posao pao na sudije – rekao je Petrović. 

On je pojasnio kako slepe osobe igraju šah. 

– Šahovske table za slepe su posebno dizajnirane – imaju rupicu u sredini svakog polja, u koje se stavljaju figure. One stoje u ležištima, kako bi slepa osoba mogla da ih dodirom proveri, a da ih ne sruši. Kada odigra potez protivnik razgovetno kaže notaciju poteza, tako da se može jasno razumeti, pa tek onda pritisne sat. 

Kao i svaka šahovska olimpijada, i ovaj događaj je ekipno takmičenje, gde za ekipu nastupa četiri igrača, uz pravo na rezerve. Igralo se devet kola po Švajcarskom sistemu parovanja. Srbija, kao domaćin, je imala pravo na dve ekipe, što je i iskoristila. Glavni arbitar je bio međunarodni sudija Petar Vujić-Katanić.

Može se reći da su obe selekcije Srbije odigrale u granicama očekivanja. Prva ekipa je bila treći nosilac, ali je zauzela peto mesto. Ona je remijem u poslednjem kolu protiv prvaka dokazala da može ravnopravno da igra protiv bilo koga. Međutim, porazi u derbiju protiv Ukrajine, pa šok protiv Kazahstana i remiji protiv Švedske i Bugarske, su naše momke izbacili iz ozbiljne borbe za medalju. Ponosno su grb na grudima za prvu selekciju nosili: FIDE majstor Pavle Dimić, Damjan Jandrić, Stefan Janjić, Mile Bjelanović i Stefan Mitrović. Druga selekcija je osvojila 14. mesto, a bila je 12. nosilac. Oni su bili prva „žrtva“ Poljskoj na putu do trona. Najviše su se istakli remijem protiv Nemačke, i trijumfima protiv Turske i Italije. Za drugi tim naše zemlje su nastupali: FIDE majstor Sretko Avram, kao i Veso Avram, Slađan Ilić, Luka Bulatović, Vladan Petrović i Saša Božić.

Samo jedna reprezentacija nije zabeležila poraz – Poljska. Ona je zasluženo došla do zlatne medalje. Najprijatnije iznenađene je bila Venecuela, koja je osvojila srebro, a protiv šampiona je odigrala 2:2, iako ima značajno manji prosečni rejting! Gosti iz Južne Amerike su poraženi samo od Španije, koja je došla do bronze, jer je imala bolje dodatne kriterijume od Ukrajine.