Pola veka od terorističkog napada na OI u Minhenu

Sa željom da se makar nekako izbrišu sećanja na prethodni događaj, koji je bio u znaku nacističke vladavine Adolfa Hitlera, organizatori su se odlučili da slogan smotre u Bavarskoj bude „Igre mira i radosti“. Nažalost, bile su ovo Olimpijske igre na kojima se desila jedna od najvećih tragedija u istoriji sporta, koja je u potpunosti poništila pomenute reči.

Teroristički napad u režiji palestinske militantne grupe „Crni septembar“ obeležio je manifestaciju u Minhenu, a desio se 5. i 6. septembra, pre tačno 50 godina. Osmorica pripadnika ove terorističke grupe rano ujutru upali su u Olimpijsko selo i u talačkoj akciji ubili su 11 izraelskih sportista, trenera i sudija.

Dvojica su gotovo odmah lišena života u sobama, dok su ostali nastradali u pucnjavi između otmičara i nemačke policije u vazduhoplovnoj bazi pri pokušaju terorista da se ukrcaju u avion za Kairo. Tada je ubijen i jedan policajac. Petorica napadača su, takođe, izgubila život, dok su trojica uhapšena. Igre su prekinute na 34 časa, prvi put u istoriji.

Otmičari su imali zahtev – da se oslobode 234 politička palestinska zatvorenika u Izraelu, nemački teroristi Andreas Bander i Ulrike Majnhof, kao i japanski Kozo Okamoto. Izrael, međutim, nije hteo ni da čuje za pregovore sa teroristima, pa je ostalo na Nemcima da nađu rešenje, a nisu bili u lakoj poziciji s obzirom na to da su bili nepripremljeni za ovakvu situaciju, a dodatno su bili oprezni zbog činjenice što su taoci bili Jevreji, a ođeci holokausta za vreme Drugog svetskog rata i dalje su bili glasni, na kraju krajeva, kao što su i dan danas.

Pregovori su više puta bili neuspešni, a talačka kriza imala je tragičan ishod. Nastradali Izraelci umesto da se bore za medalje, vodili su bitku za svoje živote i, nažalost, izgubili su.

Porodice nastradalih Izraelaca godinama su krivile nemačke vlasti da nisu imale dovoljno dobro obezbeđenje učesnika Olimpijskih igara. Nemačka je odmah posle napada uplatila rođacima žrtava oko 4,19 miliona maraka, odnosno oko dva miliona evra.

Još tri miliona evra rođaci su dobili 2002. godine. Obeležavanje 50 godina od tragedije treba da se održi sutra u Nemačkoj, a porodice žrtava sedmicama unazad najavljivale su bojkot komemoracije ako nemačke vlasti ne povećaju odštetu, jer su prvobitnu ponudu od 10 miliona evra smatrale ponižavajućom. Na kraju je Nemačka za dodatnu odštetu odredila cifru od 28 miliona.

Kristina Bugarski