Пола века од терористичког напада на ОИ у Минхену

Са жељом да се макар некако избришу сећања на prеthodni догађај, који је био у знаку нацистичке владавине Адолфа Хитлера, организатори су се одлучили да слоган смотре у Баварској буде „Игре мира и радости“. Нажалост, биле су ово Олимпијске игре на којима се десила једна од највећих трагедија у историји спорта, која је у потпуности поништила поменуте речи.

Терористички напад у режији палестинске милитантне групе „Црни септембар“ обележио је манифестацију у Минхену, а десио се 5. и 6. септембра, пре тачно 50 година. Осморица припадника ове терористичке групе рано ујутру упали су у Олимпијско село и у талачкој акцији убили су 11 израелских спортиста, тренера и судија.

Двојица су готово одмах лишена живота у собама, док су остали настрадали у пуцњави између отмичара и немачке полиције у ваздухопловној бази при покушају терориста да се укрцају у авион за Каиро. Тада је убијен и један полицајац. Петорица нападача су, такође, изгубила живот, док су тројица ухапшена. Игре су прекинуте на 34 часа, први пут у историји.

Отмичари су имали захтев – да се ослободе 234 политичка палестинска затвореника у Израелу, немачки терористи Андреас Бандер и Улрике Мајнхоф, као и јапански Козо Окамото. Израел, међутим, није хтео ни да чује за преговоре са терористима, па је остало на Немцима да нађу решење, а нису били у лакој позицији с обзиром на то да су били неприпремљени за овакву ситуацију, а додатно су били опрезни због чињенице што су таоци били Јевреји, а ођеци холокауста за време Другог светског рата и даље су били гласни, на крају крајева, као што су и дан данас.

Преговори су више пута били неуспешни, а талачка криза имала је трагичан исход. Настрадали Израелци уместо да се боре за медаље, водили су битку за своје животе и, нажалост, изгубили су.

Породице настрадалих Израелаца годинама су кривиле немачке власти да нису имале довољно добро обезбеђење учесника Олимпијских игара. Немачка је одмах после напада уплатила рођацима жртава око 4,19 милиона марака, односно око два милиона евра.

Још три милиона евра рођаци су добили 2002. године. Обележавање 50 година од трагедије треба да се одржи сутра у Немачкој, а породице жртава седмицама уназад најављивале су бојкот комеморације ако немачке власти не повећају одштету, јер су првобитну понуду од 10 милиона евра сматрале понижавајућом. На крају је Немачка за додатну одштету одредила цифру од 28 милиона.

Кристина Бугарски