ANKSIOZNOST, DEPRESIJA, SUICID – KOLIKO MLADI U SRBIJI STVARNO PATE? Preko 70 odsto njih tvrdi da se oseća lošije nakon ovog!

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 800 miliona ljudi širom sveta živi sa nekim oblikom mentalnog poremećaja, dok je mentalno zdravlje mladih posebno ugroženo. Koliko su anksioznost i depresija u porastu i kakvo je stanje u Srbiji, otkrila je psiholog Anja Simonović u emisiji „Uranak” na televiziji K1.

„Prethodne godine su bile pune kriza – od pandemije, preko kolektivnih tragedija, pa sve do društvene i finansijske neizvesnosti. To svakako nije povoljno za naše mentalno zdravlje, jer je potrebno svakodnevno angažovanje naših unutrašnjih resursa, koji nisu beskonačni. S tim u vezi, potreba za podrškom je porasla. Imamo manju stigmu da tražimo pomoć”, rekla je Simonovićeva.

Mladi traže više pomoć, stariji i dalje pod pritiskom stigme

„Mladi su danas mnogo više osvešćeni i češće traže pomoć. Kod starijih je, međutim, i dalje prisutna stigma. Treba da budemo zahvalni društvenim mrežama, koje često kritikujemo, jer su upravo one doprinele da razgovor o mentalnim poteškoćama postane prisutniji i prihvaćeniji”, rekla je Simonović.

Dodala je, ipak, da su društvene mreže istovremeno jedan od faktora pogoršanja mentalnog zdravlja.

„Preko 70 odsto mladih izjavljuje da se oseća lošije nakon korišćenja društvenih mreža. Naravno, one nisu jedini uzrok pogoršanja mentalnog zdravlja, ali svakako jesu važan faktor. Važno je razvijati kritičku svest kod mladih – da sadržaj koji primaju posmatraju konstruktivno. Ipak, isto tako moramo da shvatimo da otpornost ne znači da moramo biti jaki i neustrašivi. Otpornost znači da osećamo ranjivost i nesigurnost, ali da se sa tim suočavamo na različite načine i, na kraju, potražimo pomoć”, objasnila je.

Edukacija kao ključ podrške

Simonovićeva je naglasila da je edukacija o mentalnom zdravlju neophodna, ne samo za one koji traže pomoć, već i za one koji je pružaju.

„Preko 90 odsto ljudi koji treba da budu podrška, ne samo osobama kojima je pomoć potrebna, nisu dovoljno informisani o tome šta su problemi mentalnog zdravlja. Zaista bi prvo trebalo da se edukujemo, da razumemo kako funkcionišu emocije i šta je znak da nekom treba stručna podrška”, savetovala je.

Prema poslednjim podacima, stanje mentalnog zdravlja u Srbiji pokazuje zabrinjavajuće trendove.

„Izveštaj Pokreta za mentalno zdravlje navodi da svaka šesta osoba u Srbiji ispunjava kriterijume za neki od ozbiljnih psihijatrijskih problema, dok je među mladima taj broj još veći – svaka peta mlada osoba suočava se sa takvim poteškoćama. Moramo da razumemo da se situacija neće popraviti ukoliko tome ne posvetimo pažnju.

Kod mladih od 15 do 30 godina, drugi najčešći razlog smrti je suicid, prvi su saobraćajne nesreće. Ukoliko ćemo kao svet da ulažemo u pametne ili leteće automobile koji su bezbedniji, onda će prvi sledeći fokus da nam bude na mentalnom zdravlju, depresiji, suicidu, samopovređivanju mladih, jer to je nešto što se u iskustvu pokazuje”, kazala je Anja i objasnila kada treba potražiti pomoć.

„Kada osetite da vas boli duša, da ne možete da spavate ili jedete, da vam je koncentracija slabija nego ranije, da osećate besmisao ili beznađe – to su znakovi koji zahtevaju pažnju i razgovor sa nekim. Kao društvo imamo mnogo mogućnosti, ali su promene spore. Ipak, deluje da se krećemo u dobrom pravcu. CEZAM je primer koji pokazuje napredak, a što više takvih centara na društvenom nivou imamo, to bolje. Do sada je više od 7.000 korisnika iskoristilo usluge centra”, dodala je Simonovićeva.