АНКСИОЗНОСТ, ДЕПРЕСИЈА, СУИЦИД – КОЛИКО МЛАДИ У СРБИЈИ СТВАРНО ПАТЕ? Преко 70 одсто њих тврди да се осећа лошије након овог!

Према подацима Светске здравствене организације, око 800 милиона људи широм света живи са неким обликом менталног поремећаја, док је ментално здравље младих посебно угрожено. Колико су анксиозност и депресија у порасту и какво је стање у Србији, открила је психолог Ања Симоновић у емисији „Уранак” на телевизији К1.

„Претходне године су биле пуне криза – од пандемије, преко колективних трагедија, па све до друштвене и финансијске неизвесности. То свакако није повољно за наше ментално здравље, јер је потребно свакодневно ангажовање наших унутрашњих ресурса, који нису бесконачни. С тим у вези, потреба за подршком је порасла. Имамо мању стигму да тражимо помоћ”, рекла је Симоновићева.

Млади траже више помоћ, старији и даље под притиском стигме

„Млади су данас много више освешћени и чешће траже помоћ. Код старијих је, међутим, и даље присутна стигма. Треба да будемо захвални друштвеним мрежама, које често критикујемо, јер су управо оне допринеле да разговор о менталним потешкоћама постане присутнији и прихваћенији”, рекла је Симоновић.

Додала је, ипак, да су друштвене мреже истовремено један од фактора погоршања менталног здравља.

„Преко 70 одсто младих изјављује да се осећа лошије након коришћења друштвених мрежа. Наравно, оне нису једини узрок погоршања менталног здравља, али свакако јесу важан фактор. Важно је развијати критичку свест код младих – да садржај који примају посматрају конструктивно. Ипак, исто тако морамо да схватимо да отпорност не значи да морамо бити јаки и неустрашиви. Отпорност значи да осећамо рањивост и несигурност, али да се са тим суочавамо на различите начине и, на крају, потражимо помоћ”, објаснила је.

Едукација као кључ подршке

Симоновићева је нагласила да је едукација о менталном здрављу неопходна, не само за оне који траже помоћ, већ и за оне који је пружају.

„Преко 90 одсто људи који треба да буду подршка, не само особама којима је помоћ потребна, нису довољно информисани о томе шта су проблеми менталног здравља. Заиста би прво требало да се едукујемо, да разумемо како функционишу емоције и шта је знак да неком треба стручна подршка”, саветовала је.

Према последњим подацима, стање менталног здравља у Србији показује забрињавајуће трендове.

„Извештај Покрета за ментално здравље наводи да свака шеста особа у Србији испуњава критеријуме за неки од озбиљних психијатријских проблема, док је међу младима тај број још већи – свака пета млада особа суочава се са таквим потешкоћама. Морамо да разумемо да се ситуација неће поправити уколико томе не посветимо пажњу.

Код младих од 15 до 30 година, други најчешћи разлог смрти је суицид, први су саобраћајне несреће. Уколико ћемо као свет да улажемо у паметне или летеће аутомобиле који су безбеднији, онда ће први следећи фокус да нам буде на менталном здрављу, депресији, суициду, самоповређивању младих, јер то је нешто што се у искуству показује”, казала је Ања и објаснила када треба потражити помоћ.

„Када осетите да вас боли душа, да не можете да спавате или једете, да вам је концентрација слабија него раније, да осећате бесмисао или безнађе – то су знакови који захтевају пажњу и разговор са неким. Као друштво имамо много могућности, али су промене споре. Ипак, делује да се крећемо у добром правцу. ЦЕЗАМ је пример који показује напредак, а што више таквих центара на друштвеном нивоу имамо, то боље. До сада је више од 7.000 корисника искористило услуге центра”, додала је Симоновићева.