„BOJ NA SALAŠU” IH ZBUNIO, JEDNAČINE OHRABRILE Osmaci izašli na malu maturu uglavnom bez treme i s mnogo nade

Ekipa „Dnevnika” obišla je novosadsku OŠ „Kosta Trifković”, u kojoj je na završni ispit izašlo svih 155 osmaka. Pripremnu nastavu pohađali su tokom drugog polugodišta, a kad su 30. maja završili poslednji razred, imali su još deset redovnih časova.

– Koliko vidim, test iz matematike su dosta brzo završili jer su već posle sat vremena počeli da izlaze – primetio je direktor te osmoletke Srđan Prišić, dodajući kako se nada da će biti uspešni i trećeg dana mature, kada budu polagali izabrani predmet, napominjući da su najbrojniji oni koji su se opredelili za geografiju i biologiju. – Rasporedili smo ih u 13 klimatizovanih učionica, a u posebnim prostorijama bila su dva učenika koja su polagala po IOP-u i tri đaka ruske nacionalnosti. Kolege iz četiri novosadske škole: „Ivo Lola Ribar”, „Vuk Karadžić”, „Svetozar Marković Toza” i „Jovan Popović”, dežurale su tako što su se rotirale, pa nisu bile oba dana u istoj učionici, a razredne starešine dočekale su decu kako bi im podelili knjižice. Svaki učenik je na stolu imao hemijsku olovku i vodu, koje im je dopremila škola. 

Prema njegovim rečima, bolji učenici OŠ „Kosta Trifković” preferiraju Svetinu, pa i ostale gimnazije, jer nemaju još uvek ideju na šta bi se usmerili, dok je sve manje dece koja žele da imaju zanat u rukama. 

Sudeći po komentarima među osmacima, najviše se grešilo u oblasti književnosti, za koju su izabrani odlomci iz pripovetke „Jelena, žena koje nema”, gde je trebalo zaokružiti tačne tvrdnje, zatim „Žitije Ajduk Veljka Petrovića”, koje je poslužilo za prepoznavanje oblika kazivanja, a „Pilipenda” za glavni motiv, dok je najtežim ocenjen 20. zadatak sa narodnom epskom pesmom „Boj na Salašu”, u kojoj je valjalo uočiti umetničke odlike i tumačenja koja se na nju odnose. A kako je srž problema poslednjih generacija nerado čitanje, posebno dugih tekstova, pa samim tim i bogaćenje rečnika, odlučna Jerina, u sećanju nekih, postade „nepokorečljiva” umesto „nepokolebljiva”.

Kako tvrdi Marko B., zadaci su bili lakši nego na probnom testu, gde ih je zbunila gomila teksta, pa očekuje da je ove bolje uradio. 

– Poslednja tri-četiri su najteža jer treba da se vidi postupak računanja – dodao je Marko. – Pošto još uvek nisam siguran šta želim posle srednje, a od predmeta najviše volim matematiku, najradije bih u Isidorinu gimnaziju, prirodni smer. Došao sam na skoro svaki čas pripremne nastave, a intenzivnije učio u poslednjih nedelju dana. Video sam rešenja testa iz srpskog jezika i mislim da ću imati 15 bodova. Znao sam da će mi srpski biti najteži, jer sam na probnom imao 11,5 poena. Treći test radiću iz hemije: zanimljiva je i dobro mi ide, budući da sam osvojio treće mesto na okružnom takmičenju.

Sara V. nije imala tremu, a i zašto bi kada je svoje prebrinula položivši prijemni za srednju baletsku školu. Odlučila je da se za malu maturu priprema sama, ocenivši probni ispit lakim. Doduše, na testu iz srpskog napravila je nekoliko grešaka, koje su joj oduzele pet-šest poena, a neke od njih tiču se glasovnih promena i pravopisa.

Helena G., koja joj je pravila društvo, poslušala je savet roditelja, te nije mnogo razmišljala o bodovima, toliko da ih nije ni zbrojila nakon prvog dana polaganja. Doduše, ni o uspehu u školi nije bila rada da priča, dodavši vragolasto „nećemo o tome”. Njena ambicija je opšti smer u Lazinoj gimnaziji, a ako se to izjalovi, privatna Smart gimnazija, ali pre toga ispravno rešeni zadaci iz biologije, koja je najviše zanima od ponuđenih predmeta.

Lazara B., ali i njegove vršnjake, kaže, dobrano je namučila pesma iz kosovskog ciklusa, koju prosto nisu razumeli, možda baš zato što je nisu obrađivali u školi. 

– Na matematici je bilo svega od gradiva, ali i dovoljno vremena da sve proverim – dodao je siguran u sebe, napomenuvši da će iz srpskog imati od 15 do 17 bodova, koliko je i očekivao, te da je za treći test izabrao istoriju, poput 12 njegovih drugara iz odeljenja. – Prvi na listi želja biće mi profil operater na CNC mašini, jer sam za Srednju mašinsku školu čuo da je dobra, blizu mi je i tamo imam više šanse nego u Elektrotehničkoj, o kojoj sam najpre razmišljao. Jedna od opcija biće mi i Ekonomska.