Bolji život u Novi Sad doveo 9.409 ljudi, a odveo 8.085 UNUTRAŠNJE MIGRACIJE I LANE POVEĆALE BROJ STANOVNIKA U VOJVODINI
Unutrašnje migracije − promena prebivališta, odlazak u drugu sredinu − svake godine uobičajene su u svim zemljama.
Najznačajniji razlog za promenu prebivališta je ekonomski − prilika za novo radno mesto, ali i za nastavak školovanja, jer najveći broj preseljenja − odseljenja i doseljenja − beleže veliki gradovi, koji su ujedno ekonomski, adminstrativni i univerzitetski centri.
Novi Sad i Beograd pružaju najveću mogućnost prilikom traženja posla (predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić)
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su prošle godine 134.903 građanina Srbije promenila prebivalište, trajno se preselila iz jednog u drugo mesto. Njihova prosečna starost je 36,4 godine (za muškarce 36,8 godina, a za žene 36). Podaci pokazuju i da građani prilikom promene prebivališta uglavnom dolaze u veće gradove, ali i da iz njih najviše i odlaze. Kada se posmatraju svi regioni u Srbiji, u dva − Beogradskom i Regionu Vojvodine, najviše je doseljavanja, ali i odseljavanja. U ova dva regiona zabeležen je pozitivan migracioni saldo, odnosno više se građana doselilo nego odselilo.
U Vojvodini je prošle godine zabeleženo 31.205 doseljenja, dok je odseljenih bilo 29.574, te je migracioni saldo 1.631. Kao što se može pretpostaviti, najviše doseljenja, kao i odseljenja, bilo je u Južnobačkoj oblasti − 13.401, odnosno 11.999, a u Sremskoj oblasti bilo je 5.275 doseljenja i 4.784 odseljenja. Najmanje građana koji su menjali mesto boravka odlučilo je da novo bude u nekom od mesta u Severnobanatskoj oblasti − 1.801, a za Zapadnobačku se odlučilo njih 2.096. Iz Severnobanatske oblasti prošle godine odselilo se 1.879 građana, a iz Zapadnobačke 2.214.
31.205 doseljenih u Vojvodinu, 29.574 odseljena
Prošle godine najaviše promena prebivališta zabeleženo je u Novom Sadu − 9.409, a iz ovog grada otišlo je 8.085 ljudi. Više od 1.000 doselilo ih se i iselilo iz nekoliko gradova. Pančevo je kao novo mesto prebivališta izabrala 1.921 osoba, a iz tog grada je otišlo njih 1.485, u Subotici je odnos bio 1.593/1.640, u Zrenjaninu 1.593/1.709, a Sremskoj Mitrovici 1.252/1.268 građana. U Staru Pazovu se doselilo 1.428 ljudi, a novo prebivalište iz nje potražilo je njih 977.
Pet godina u Vojvodini migracioni saldo u plusu
U poslednjih pet godina u Vojvodini je zabeleženo između 26.000 i 36.000 doseljenja, dok je odseljenih bilo od 25.000 do 34.000. Najviše doseljavanja i odseljavanja zabeleženo je 2022. godine − 36.003, odnosno 33.942. Najmanje ljudi doselilo se i odselilo 2020. godine − 29.270, odnosno 25.333. Od 2020. do 2024. godine migracioni saldo bio je u plusu i kretao se od 937, koliko je iznosio 2020. godine, do 2.061, koliko je bio 2022.
Bač i Mali Iđoš, naselja u kojima su već dugo najniža primanja u Vojvodini, prošle godine je više građana napustilo nego što je rešilo da se u njima nastane. Bač je kao novo mesto prebivališta prošle godine izabrala 151 osoba, a iz njega se odselilo njih 198, dok je i Mali Iđoš lane brojno ojačan za 183 stanovnika, a napustilo ga je njih 215.
− Apsolutno je razumljivo, a to pokazuju i svi statistički podaci, da najveći broj ljudi koji menja prebivalište ide prema većim gradovima i rukovodi se ekonomskim razlozima − kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić. − Pre svega mislim na Novi Sad i Beograd, koji pružaju najveću mogućnost prilikom traženja posla jer je u njima najveća ponuda i potreba za radnicima. U manjim sredinama ponuda radnih mesta je slabija, teže je obezbediti egzistenciju, zasnovati porodicu, kvalitet života je manji nego u većim gradovima. Zato je potrebno da se učini nešto i to promeni, mladima pruže bolji uslovi jer je to jedini način da manja mesta ne opuste.
D. Mlađenović
