Бољи живот у Нови Сад довео 9.409 људи, а одвео 8.085 УНУТРAШЊЕ МИГРАЦИЈЕ И ЛАНЕ ПОВЕЋАЛЕ БРОЈ СТАНОВНИКА У ВОЈВОДИНИ
Унутрашње миграције − промена пребивалишта, одлазак у другу средину − сваке године уобичајене су у свим земљама.
Најзначајнији разлог за промену пребивалишта је економски − прилика за ново радно место, али и за наставак школовања, јер највећи број пресељења − одсељења и досељења − бележе велики градови, који су уједно економски, админстративни и универзитетски центри.
Нови Сад и Београд пружају највећу могућност приликом тражења посла (председник Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић)
Подаци Републичког завода за статистику показују да су прошле године 134.903 грађанина Србије променила пребивалиште, трајно се преселила из једног у друго место. Њихова просечна старост је 36,4 године (за мушкарце 36,8 година, а за жене 36). Подаци показују и да грађани приликом промене пребивалишта углавном долазе у веће градове, али и да из њих највише и одлазе. Када се посматрају сви региони у Србији, у два − Београдском и Региону Војводине, највише је досељавања, али и одсељавања. У ова два региона забележен је позитиван миграциони салдо, односно више се грађана доселило него одселило.
У Војводини је прошле године забележено 31.205 досељења, док је одсељених било 29.574, те је миграциони салдо 1.631. Као што се може претпоставити, највише досељења, као и одсељења, било је у Јужнобачкој области − 13.401, односно 11.999, а у Сремској области било је 5.275 досељења и 4.784 одсељења. Најмање грађана који су мењали место боравка одлучило је да ново буде у неком од места у Севернобанатској области − 1.801, а за Западнобачку се одлучило њих 2.096. Из Севернобанатске области прошле године одселило се 1.879 грађана, а из Западнобачке 2.214.
31.205 досељених у Војводину, 29.574 одсељена
Прошле године најавише промена пребивалишта забележено је у Новом Саду − 9.409, а из овог града отишло је 8.085 људи. Више од 1.000 доселило их се и иселило из неколико градова. Панчево је као ново место пребивалишта изабрала 1.921 особа, а из тог града је отишло њих 1.485, у Суботици је однос био 1.593/1.640, у Зрењанину 1.593/1.709, а Сремској Митровици 1.252/1.268 грађана. У Стару Пазову се доселило 1.428 људи, а ново пребивалиште из ње потражило је њих 977.
Пет година у Војводини миграциони салдо у плусу
У последњих пет година у Војводини је забележено између 26.000 и 36.000 досељења, док је одсељених било од 25.000 до 34.000. Највише досељавања и одсељавања забележено је 2022. године − 36.003, односно 33.942. Најмање људи доселило се и одселило 2020. године − 29.270, односно 25.333. Од 2020. до 2024. године миграциони салдо био је у плусу и кретао се од 937, колико је износио 2020. године, до 2.061, колико је био 2022.
Бач и Мали Иђош, насеља у којима су већ дуго најнижа примања у Војводини, прошле године је више грађана напустило него што је решило да се у њима настане. Бач је као ново место пребивалишта прошле године изабрала 151 особа, а из њега се одселило њих 198, док је и Мали Иђош лане бројно ојачан за 183 становника, а напустило га је њих 215.
− Апсолутно је разумљиво, а то показују и сви статистички подаци, да највећи број људи који мења пребивалиште иде према већим градовима и руководи се економским разлозима − каже председник Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић. − Пре свега мислим на Нови Сад и Београд, који пружају највећу могућност приликом тражења посла јер је у њима највећа понуда и потреба за радницима. У мањим срединама понуда радних места је слабија, теже је обезбедити егзистенцију, засновати породицу, квалитет живота је мањи него у већим градовима. Зато је потребно да се учини нешто и то промени, младима пруже бољи услови јер је то једини начин да мања места не опусте.
Д. Млађеновић
