BROJ DECE BEZ STARATELJA RASTE Hitno potrebne nove hraniteljske porodice u Vojvodini
U Vojvodini je sve više dece i mladih bez adekvatnog roditeljskog staranja koji imaju potrebu za porodičnim smeštajem, dok je broj hraniteljskih porodica u stalnom padu, jedan je od zaključaka godišnjeg sastanka radnika centara za socijalni rad iz Srednjobanatskog, Sremskog i Južnobačkog upravnog okruga.
Kao uzrok navode nedovoljnu informisanost stanovništva, ali i predrasude koje postoje prema hraniteljstvu kao važnom i plemenitom pozivu.
Ukupan broj hraniteljskih porodica u sva tri okruga je 649, dok postoji mnogo veći broj dece koja traže porodični smeštaj.
Jelena Zorić, v.d. direktora Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad, kaže: „Aktuelno imamo 524 dece i mladih na smeštaju i 320 hraniteljskih porodica. Sva deca budu zbrinuta, a deca koja ne budu zbrinuta u hraniteljskoj porodici, onda budu u prihvatilištu i tamo ostanu od šest meseci do godinu dana, dok se ne oslobodi hraniteljska porodica ili idu direktno na usvojenje.“
Iskustvo je pokazalo da se lakše usvajaju deca mlađeg uzrasta, dok deca sa razvojnim poteškoćama, deca sa navršenih sedam godina i starija, teže pronađu novu porodicu, zbog čega u hraniteljskim porodicama često borave i do punoletstva.
Jelena Zorić dodaje: „Ono što je nevidljivo i o čemu se malo priča jeste da se hranitelji često vežu za decu i ona ne ostanu bez podrške, i mnoga deca i posle osamnaeste godine života, iako hranitelj nema obavezu, ako, recimo, ne studiraju, ostanu u hraniteljskoj porodici.“
Stručnjaci tvrde da su hranitelji njihova najvažnija podrška, ali da postoje predrasude o hraniteljstvu među građanstvom: kako se deca koja se oduzimaju od siromašnih porodica navodno dodeljuju hraniteljskim porodicama isključivo zbog novca. Zbog toga broj hranitelja konstantno opada.
Zorica Mijailović, direktorka centra za socijalni rad opštine Pećinci, objašnjava: „Ljudi bi verovatno želeli da se bave hraniteljstvom, ali bi im trebala podrška. Smatram da bi trebalo dosta da poradimo na tome da dobijemo što više hranitelja — promocijom, pričom, razgovorima, kroz udruženja. Postoje i institucije koje bi nama mogle da signaliziraju kako bismo mi to mogli raditi.“
U opštini Inđija formirane su prve hraniteljske porodice tridesetih godina prošlog veka. Danas imaju 24 porodice koje su prihvatile 28-oro dece, ali je interesovanje sve manje.
Željka Godić Avramović, direktorka centra za socijalni rad u Inđiji, navodi: „Celokupna situacija u procesu vaspitanja, obrazovanja, autoriteta porodice, gubitak autoriteta nastavnika, institucija — sve to doprinosi da se i hraniteljstvo kao institucija polagano urušava. Ali mi se iskreno nadamo da ćemo uspeti da je održimo i da ćemo doneti neke konstruktivne zajedničke zaključke, šta i kako da radimo sledeće godine da poboljšamo situaciju i da ne dozvolimo da se porodični centar ugasi.“
U narednom periodu radiće, kako kažu, na strategiji promocije hraniteljstva, ali i jačanju institucionalne pomoći i materijalne podrške hraniteljima, jer je u pitanju prihvatanje velike odgovornosti, zbog čega je neophodna saradnja svih nadležnih institucija i edukacija građanstva.
