БРОЈ ДЕЦЕ БЕЗ СТАРАТЕЉА РАСТЕ Хитно потребне нове хранитељске породице у Војводини
У Војводини је све више деце и младих без адекватног родитељског старања који имају потребу за породичним смештајем, док је број хранитељских породица у сталном паду, један је од закључака годишњег састанка радника центара за социјални рад из Средњобанатског, Сремског и Јужнобачког управног округа.
Као узрок наводе недовољну информисаност становништва, али и предрасуде које постоје према хранитељству као важном и племенитом позиву.
Укупан број хранитељских породица у сва три округа је 649, док постоји много већи број деце која траже породични смештај.
Јелена Зорић, в.д. директора Центра за породични смештај и усвојење Нови Сад, каже: „Актуелно имамо 524 деце и младих на смештају и 320 хранитељских породица. Сва деца буду збринута, а деца која не буду збринута у хранитељској породици, онда буду у прихватилишту и тамо остану од шест месеци до годину дана, док се не ослободи хранитељска породица или иду директно на усвојење.“
Искуство је показало да се лакше усвајају деца млађег узраста, док деца са развојним потешкоћама, деца са навршених седам година и старија, теже пронађу нову породицу, због чега у хранитељским породицама често бораве и до пунолетства.
Јелена Зорић додаје: „Оно што је невидљиво и о чему се мало прича јесте да се хранитељи често вежу за децу и она не остану без подршке, и многа деца и после осамнаесте године живота, иако хранитељ нема обавезу, ако, рецимо, не студирају, остану у хранитељској породици.“
Стручњаци тврде да су хранитељи њихова најважнија подршка, али да постоје предрасуде о хранитељству међу грађанством: како се деца која се одузимају од сиромашних породица наводно додељују хранитељским породицама искључиво због новца. Због тога број хранитеља константно опада.
Зорица Мијаиловић, директорка центра за социјални рад општине Пећинци, објашњава: „Људи би вероватно желели да се баве хранитељством, али би им требала подршка. Сматрам да би требало доста да порадимо на томе да добијемо што више хранитеља — промоцијом, причом, разговорима, кроз удружења. Постоје и институције које би нама могле да сигнализирају како бисмо ми то могли радити.“
У општини Инђија формиране су прве хранитељске породице тридесетих година прошлог века. Данас имају 24 породице које су прихватиле 28-оро деце, али је интересовање све мање.
Жељка Годић Аврамовић, директорка центра за социјални рад у Инђији, наводи: „Целокупна ситуација у процесу васпитања, образовања, ауторитета породице, губитак ауторитета наставника, институција — све то доприноси да се и хранитељство као институција полагано урушава. Али ми се искрено надамо да ћемо успети да је одржимо и да ћемо донети неке конструктивне заједничке закључке, шта и како да радимо следеће године да побољшамо ситуацију и да не дозволимо да се породични центар угаси.“
У наредном периоду радиће, како кажу, на стратегији промоције хранитељства, али и јачању институционалне помоћи и материјалне подршке хранитељима, јер је у питању прихватање велике одговорности, због чега је неопходна сарадња свих надлежних институција и едукација грађанства.
