CEO SVET PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA Međunarodni akti koji štite od sajber bulinga

Među međunarodnim konvencijama i preporukama nalazi se ona od Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici – Istanbulska konvencija. Srbija ju je ratifikovala 2013. godine, a stupila je na snagu 2014. U ovom dokumentu je važno to što pod pojmom „žena” podrazumevaju i devojčice mlađe od 18 godina, dok je država u obavezi da spreči, istraži, kazni i obešteti za nasilje koje čine i nedržavni akteri. Takođe, ovom konvencijom je propisano i da država treba da podstiče privatni sektor i medije da učestvuju u sprečavanju nasilja, uključujući programe za decu, roditelje i nastavnike o informacionom i komunikacionom okruženju.

GREVIO Opšta preporuka br. 1 – digitalna dimenzija nasilja nad ženama je drugi najvažniji međunarodni dokument nakon Istanbulske konvencije. Usvojen je 2021. godine i njome se prvi put sistemski primeljuje Istanbulska konvencija na onlajn nasilje, nasilje omogućeno tehnologijom, seksualno uznemiravanje na interentu, onlajn i tejnološki omogućeno proganjanje, psihološko nasilje u digitalnom prostoru, kao i nove tehnologijekoje tek nastaju. Polazeći od četiri tzv. stuba: prevencija, zaštita, prosecuiranje i koordinisane politike, pokazuje da internet nije neka pravna zona izvan nasilja prema ženama.

Konvencija UN o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena – CEDAW takođe je međunarodni pravni akt koji važi i u našoj zemlji. Njome su regulisani članovi: 1 – diskriminacija žena, 2 – obaveza države da eliminiše diskriminaciju, 5 – menjanje stereotipnih obrazaca, 12 – zaštita u oblasti zdravlja, 35 – rodno zasnovano nasilje kao oblik diskriminacije.

Ovogodišnja nova Preporuka Saveta Evrope CM/Rec(2026)2 usvojena je u martu i predstavlja prvi međunarodni standard Saveta Evrope koji je posebno fokusiran na odgovornost za nasilje prema ženama i devojčicama omogućeno tehnologijom. Ova Preporuka, između ostalog, traži i jasne i tehnološki neutralne pravne definicije, kriminalizaciju odgovarajućih oblika nasilja, odgovornost za pomaganje i podsticanje, uklanjanje nezakonitog sadržaja i dr.

I Konvencija UN o pravima deteta važan je dokument kada je reč o zaštiti devojčica, budući da Član 16 ističe da „ni jedno dete ne sme biti izloženo samovoljnom ili nezakonitom mešanju u njegov privatni i porodični život, dom ili ličnu prepisku, kao ni nezakonitim napadima na njegovu čast i ugled.” Takođe, Član 19 ih štiti od svakog oblika fizičkog i psihičkog nasilja, povrede ili zlostavljanja, dok ih Čl. 34 štiti od seksualnog iskorišćavanja i seksualne zloupotrebe. I upravo ova „kombinacija” članova važna je za bezbednost na internetu.

Istanbulskom konvencijom je propisano i da država treba da podstiče privatni sektor i medije da učestvuju u sprečavanju nasilja, uključujući programe za decu, roditelje i nastavnike o informacionom i komunikacionom okruženju

Konvencija Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, odnosno Lanzarote konferencija, važi i u Srbiji. Ona je posebno važna za seksualno iskorišćavanje dece (samim tim i devojčica), seksualno zlostavljanje, pornografski materijal sa decom, vrbovanje dece, ali i međunarodnu saradnju i preventivne mere.

Premda nije zasebna konvencija o nasilju nad ženama, Budimpeštanska konvencija o sajberkriminalu je pak važna i za ovu temu budućo da se tiče elektronskih dokaza koji su, u slučaju bilo kakve vrste onlajn zlostavljanja, i te kako važni. Srbija je čak ratifikovala i Drugi dodatni protokol uz Budimpeštansku konvenciju, a u njoj je reč o dokazima koji se mogu naći na serverima, platformama, kao i u elektronskim komunikacijama.