ЦЕО СВЕТ ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА Међународни акти који штите од сајбер булинга

Међу међународним конвенцијама и препорукама налази се она од Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици – Истанбулска конвенција. Србија ју је ратификовала 2013. године, а ступила је на снагу 2014. У овом документу је важно то што под појмом „жена” подразумевају и девојчице млађе од 18 година, док је држава у обавези да спречи, истражи, казни и обештети за насиље које чине и недржавни актери. Такође, овом конвенцијом је прописано и да држава треба да подстиче приватни сектор и медије да учествују у спречавању насиља, укључујући програме за децу, родитеље и наставнике о информационом и комуникационом окружењу.

GREVIO Општа препорука бр. 1 – дигитална димензија насиља над женама је други најважнији међународни документ након Истанбулске конвенције. Усвојен је 2021. године и њоме се први пут системски примељује Истанбулска конвенција на онлајн насиље, насиље омогућено технологијом, сексуално узнемиравање на интеренту, онлајн и тејнолошки омогућено прогањање, психолошко насиље у дигиталном простору, као и нове технологијекоје тек настају. Полазећи од четири тзв. стуба: превенција, заштита, просецуирање и координисане политике, показује да интернет није нека правна зона изван насиља према женама.

Конвенција УН о елиминисању свих облика дискриминације жена – CEDAW такође је међународни правни акт који важи и у нашој земљи. Њоме су регулисани чланови: 1 – дискриминација жена, 2 – обавеза државе да елиминише дискриминацију, 5 – мењање стереотипних образаца, 12 – заштита у области здравља, 35 – родно засновано насиље као облик дискриминације.

Овогодишња нова Препорука Савета Европе CM/Rec(2026)2 усвојена је у марту и представља први међународни стандард Савета Европе који је посебно фокусиран на одговорност за насиље према женама и девојчицама омогућено технологијом. Ова Препорука, између осталог, тражи и јасне и технолошки неутралне правне дефиниције, криминализацију одговарајућих облика насиља, одговорност за помагање и подстицање, уклањање незаконитог садржаја и др.

И Конвенција УН о правима детета важан је документ када је реч о заштити девојчица, будући да Члан 16 истиче да „ни једно дете не сме бити изложено самовољном или незаконитом мешању у његов приватни и породични живот, дом или личну преписку, као ни незаконитим нападима на његову част и углед.” Такође, Члан 19 их штити од сваког облика физичког и психичког насиља, повреде или злостављања, док их Чл. 34 штити од сексуалног искоришћавања и сексуалне злоупотребе. И управо ова „комбинација” чланова важна је за безбедност на интернету.

Истанбулском конвенцијом је прописано и да држава треба да подстиче приватни сектор и медије да учествују у спречавању насиља, укључујући програме за децу, родитеље и наставнике о информационом и комуникационом окружењу

Конвенција Савета Европе о заштити деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, односно Ланзароте конференција, важи и у Србији. Она је посебно важна за сексуално искоришћавање деце (самим тим и девојчица), сексуално злостављање, порнографски материјал са децом, врбовање деце, али и међународну сарадњу и превентивне мере.

Премда није засебна конвенција о насиљу над женама, Будимпештанска конвенција о сајберкриминалу је пак важна и за ову тему будућо да се тиче електронских доказа који су, у случају било какве врсте онлајн злостављања, и те како важни. Србија је чак ратификовала и Други додатни протокол уз Будимпештанску конвенцију, а у њој је реч о доказима који се могу наћи на серверима, платформама, као и у електронским комуникацијама.