DEPRESIJA IMA 100 LICA, ALI I JASNE, ALARMANTNE ZNAKE! „Komšijski“ metodi samolečenja prepuni opasnosti
– Stav „Depresivan sam, pa ću popiti sedativ“ je pogrešan i opasan, i važno je znati da sedativi nemaju nikakvo dejstvo na simptome kakvi su depresivno raspoloženje i odsustvo zadovoljstva. Depresija se uspešno leči antidepresivima – naglašava prof. dr Čedo Miljević, predsednik Udruženja psihijatara Srbije i apeluje da obratimo pažnju na vidljive promene u ponašanju bližnjih.
Depresija je svuda u svetu ozbiljan problem, a statistika pokazuje i da je po mnogo čemu glavni uzrok invaliditeta izazvanih psihijatrijskim poremećajima. Posebno delikatan segment je pojava suicidalnosti kod pacijenata koji boluju od depresije, kao i nešto što se veoma često zaboravlja: najčešća je kod mladih ljudi starosti od 15 do 30 godina, najosetljivijeg dela populacije.
Depresija je sindrom – skup simptoma, koji ne sme da se tretira olako
Zabrinjavajući je i podatak na nivou sveta da se tri četvrtine pacijenata ne leči ili se leči neadekvatno, što je poseban problem, upozorava struka.
Profesor dr Čedo Miljević, psihijatar i predsednik Udruženja psihijatara Srbije podseća da se mnoga pitanja mentalnog zdravlja kod nas i dalje shvataju olako, pa se pojava depresije najčešće tretira prolaznim karakterom, nečim što „nije tako strašno“, opravdava time da su „svi depresivni“…
Neoprezno se i bez svesti o opasnostima savetuju „komšijske“ metode samolečenja pa muškarci posežu za alkoholom, što vodi u još veće probleme. Žene eksperimentišu poznatim lekovima poput bensedina ili leksilijuma, takođe bez efekta po stanje, ali uz brojne rizike.
– Ne postoji osoba koja nije iskusila depresiju kao osećanje, odnosno raspoloženje koje je povezano sa određenim gubitkom. Međutim, depresija kao psihijatrijski poremećaj je nešto potpuno drugačije i upravo je u tome razlika. To je sindrom – skup različitih simptoma od kojih je depresivno raspoloženje ili neraspoloženje samo jedan od njih, koji čak ne mora ni da bude prisutan – ističe prof. dr Miljević.
Zašto se kaže da depresija ima 100 lica?
Stručnjaci upozoravaju da je reč o veoma složenom stanju, koje „ima 100 lica“ i različito se ispoljava kod različitih ljudi.
– Kod mladih se vrlo često prvenstveno manifestuje kroz impulsivnost ili svadljivost pre nego samo depresivno raspoloženje, što može da zavara. S druge strane, kod starijih osoba prisutna je somatizacija uz žalbe na različite bolove i telesne simptome. To je češće od samih izjava o jednom depresivnom neraspoloženju, osećaju tuge, gubitku zadovoljstva ili osećanju krivice, što takođe može da nas zavara – opisuje prof. dr Miljević, koji apeluje na sve da posmatraju ljude sa kojima žive i sa kojima su u kontaktu, kako bi primetili njihovu promenu u uobičajenom ponašanju.
Od simptoma do dijagnostičkih kriterijuma: Funkcionalnost kao alarm
Psihijatar kaže da te promene mogu biti različitog intenziteta. U slučaju depresije nekada je to momentalna promena, ono što nam odmah skreće pažnju da neka osoba praktično ima potpuno promenjeno funkcionisanje, da je bezvoljna, da ne može da funkcioniše, da je plačna i tome slično.
Moguće je, prema njegovim rečima, i se odjednom pojave određena samopovređivanja ili suicidalne reakcije. Na pitanje koliko bi trebalo da traju ti simptomi, prof. dr Miljević odgovara da je to vreme oko dve nedelje. Ipak, ni to nije tako „jednosmerno“.
Svaka promena ponašanja trebalo bi da članove porodice na neki način pobudi na razgovor i na priču o čemu se radi i šta se dešava. Alarmantna je pojava manje ili više izražene disfunkcionalnosti. Znači, da stvari koje je neko relativno lako ili rutinski radio odjednom više ne može, ili ih radi sa mnogo većim utroškom energije, mnogo teže i sa mnogo više muke. Kod odmaklih slučajeva to podrazumeva čak i one rutinske svakodnevne aktivnosti, kao što je održavanje higijene ili nameštanje kreveta. Dakle, promena ponašanja i određeni stepen disfunkcionalnosti su po meni ključni parametri na koje porodica treba da obrati pažnju i da reaguje – precizira prof. dr Miljević.
Dodaje, međutim, da za svaki dijagnostikovani slučaj depresije postoje precizni dijagnostički kriterijumi.
Depresija je izlečiva bolest: Cilj lečenja nije ublažavanje, već potpuno otklanjanje simptoma
Profesor kao posebno važno ističe da je depresija izlečiva bolest, a osnovni lekovi u lečenju su antidepresivi. Koristi priliku i da naglasi da to nikako nisu benzodiazepini, što je često uvreženo mišljenje.
– Stav „Depresivan sam, pa ću popiti sedativ“ je pogrešan i opasan, i važno je znati da sedativi nemaju nikakvo dejstvo na one simptome koje zovemo jezgro depresije, a to su depresivno raspoloženje i odsustvo zadovoljstva. Antidepresivi su osnovni lekovi, koji su zaista efikasni kod 3/4 obolelih. Neke studije pokazuju nešto veći procenat, neke manji, ali najveći broj pacijenata zaista uspešno reaguje na antidepresive, od kojih je značajan broj prisutan i na našem tržištu. Za najteže pacijente, koji boluju od takozvane teraporezistentne depresije i koji se leče u nadležnim ustanovama, postoje novi preparati, aktuelni u svetu. Imamo ih i u Srbiji, ali još uvek nisu široko dostupni. Procedura nabavke je jako komplikovana i usporava primenu kod pacijenata. Nadamo se da će se to uskoro promeniti i da će ovi lekovi postati dostupni o trošku RFZO – kaže psihijatar i nastavlja ostalim metodama lečenja depresije:
Predrasude o određenim načinima lečenja i stigma, koju moramo rušiti
– Postoje i nefarmakološki oblici lečenja koji su vrlo efikasni, kao što je transkranijalna magnetna stimulacija. U Institutu za mentalno zdravlje postoji jedan takav aparat, ali to je kod nas još uvek u povoju i nešto na čemu treba raditi. Naravno, postoji i elektrokonvulzivna terapija, koja je u Srbiji (posebno u Beogradu), slobodno mogu da kažem „na stubu srama“. Laičko mišljenje je da je katastrofalna za pacijente, a u stvari se radi o tretmanu koji je izuzetno efikasan u lečenju depresije, jedan od najefikasnijih. U pitanju je još jedna predrasuda i stigma protiv koje zaista moramo da se borimo. Sumarno, imamo vrlo efikasne preparate za lečenje – jasan je predsednik Udruženja psihijatara Srbije.
Cilj lečenja depresije
Profesor pojašnjava da cilj lečenja depresije svuda u svetu pa i kod nas nije da se smanje simptomi, nego da pacijent bude i ostane bez simptoma, odnosno da se vrati u stanje pre same bolesti.
– U tom smislu govorimo o njegovoj funkcionalnosti: da ponovo postane potpuno funkcionalan i u svojoj porodičnoj i u svojoj profesionalnoj sredini, kao i u svojim interpersonalnim relacijama. Šta svako od nas može da uradi? Može da podrži člana porodice da nastavi sa aktivnim životom. Da podrži svog prijatelja i da se viđa sa njim, a ne da ga izbegava zato što ima psihički problem i zato što je „drugačiji“, odnosno da ga stigmatizuje. Može da pomogne svom kolegi na poslu da nastavi da radi tamo gde je stao. Nažalost, kod nas za razliku od nekih zemalja u svetu ne postoje prilagodljive poslovne mogućnosti za pacijente koji imaju određene psihijatrijske probleme, već samo osmočasovno radno vreme. U nekim zemljama osobe mogu da rade i četiri sata, pa polako se vraćaju u posao – prenosi naš sagovornik.
Šta možemo da učinimo za osobe koje se bore?
Prema njegovim rečima, mnogo toga možemo da uradimo da pomognemo nekome pored nas sa ovakvim problemom. Ali, glavno je da li to zaista želimo ili prelazimo na drugu stranu – da je taj neko ko je imao psihički problem drugačiji, nije „normalan“, nije kao mi.
– To je onda početak stigmatizacije i razlog kampanja koje organizujemo kao struka u saradnji sa udruženjima pacijenata – ispričao je za eKlinika portal prof. dr Čedo Miljević, psihijatar i predsednik Udruženja psihijatara Srbije.
