DOMOVI ZA STARE BEZ DOVOLJNO OSOBLJA Ko brine o najstarijima?

Kako piše RTS, između želje prvih i problema drugih su ljudi, kojima bi, odlaskom u dom trebalo da bude garantovana dostojanstvena starost.

Radoslav Milovanović iz Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, domova za smeštaj odraslih i starijih rekao je da ne postoji Pravilnik o licenciranju ustanova koji nalaže tačne i precizne uslove da bi se napravila razlika onih domova koji smeju da primaju osobe koje boluju od demencije i onih koji nikako to ne bi smeli.

Nadežda Satarić iz udruženja “Snaga prijateljstva - Amiti” navodi da ukoliko korisnik odnosno njegov srodnik nije zadovoljan uslugom u domu, prvi kome može da se požali je direktor ustanove, odnosno vlasnik ako je u pitanju privatni dom.

Teško je naći ljude koji bi radili ovaj i te kako težak posao

Svaki dom za stare mora da ima bar dve medicinske sestre, tri negovateljice, direktora, socijanog radnika na prvom mestu, čistačicu i spremačicu. Devet radnika za dvadesetak korisnika. Kako se povećava broj korisnika, tako mora da se povećava i broj radnika.

- U domovima u poslednje vreme nema dovoljno osoblja, nema dovoljno negovatelja, nema dovoljno medicinskih sestara i upravo onog osoblja koje treba da radi sa korisnicima i pruža im usluge. Samim tim je vrlo teško, ako je pun dom da se obezbedi blagovremena i kvalitetna usluga svakom korisniku, ali postoje rešenja i za to. Jedno je zaposlenje novih ljudi, drugo je dozvoliti posete, posebno onima koji su blizu doma, da posetioci nahrane svoju dragu osobu, da je oni izvedu u šetnju ako je u kolicima, recimo. Mora da se nađe razumevanja da se ova situacija prevaziđe - predložila je Satarićeva.

U situaciji kada nema medicinskog osoblja na tržištu rada, kada su plate negovatelja znatno niže nego u zemljama u okruženju, teško je naći ljude koji bi radili ovaj, i te kako težak, posao.