ДОМОВИ ЗА СТАРЕ БЕЗ ДОВОЉНО ОСОБЉА Ко брине о најстаријима?
Последњих година се често дешава да се породица особе која је смештена у дом за старе жали на услове, храну или хигијену. Међутим, и домови имају своју муку, а највећа је недостатак запослених.
Како пише РТС, између жеље првих и проблема других су људи, којима би, одласком у дом требало да буде гарантована достојанствена старост.
Радослав Миловановић из Удружења приватних установа социјалне заштите, домова за смештај одраслих и старијих рекао је да не постоји Правилник о лиценцирању установа који налаже тачне и прецизне услове да би се направила разлика оних домова који смеју да примају особе које болују од деменције и оних који никако то не би смели.
Надежда Сатарић из удружења “Снага пријатељства - Амити” наводи да уколико корисник односно његов сродник није задовољан услугом у дому, први коме може да се пожали је директор установе, односно власник ако је у питању приватни дом.
Тешко је наћи људе који би радили овај и те како тежак посао
Сваки дом за старе мора да има бар две медицинске сестре, три неговатељице, директора, социјаног радника на првом месту, чистачицу и спремачицу. Девет радника за двадесетак корисника. Како се повећава број корисника, тако мора да се повећава и број радника.
- У домовима у последње време нема довољно особља, нема довољно неговатеља, нема довољно медицинских сестара и управо оног особља које треба да ради са корисницима и пружа им услуге. Самим тим је врло тешко, ако је пун дом да се обезбеди благовремена и квалитетна услуга сваком кориснику, али постоје решења и за то. Једно је запослење нових људи, друго је дозволити посете, посебно онима који су близу дома, да посетиоци нахране своју драгу особу, да је они изведу у шетњу ако је у колицима, рецимо. Мора да се нађе разумевања да се ова ситуација превазиђе - предложила је Сатарићева.
У ситуацији када нема медицинског особља на тржишту рада, када су плате неговатеља знатно ниже него у земљама у окружењу, тешко је наћи људе који би радили овај, и те како тежак, посао.