Na bazi informacija iz herbarijuma Andreja Volnog BIOLOZI SA NOVOSADSKOG PMF-a ISPITUJU SVAKI GROZD FRUŠKOGORSKE LOZE KAKO BI OTKRILI TAJNE STARE VIŠE OD 200 GODINA
Miris koji ispunjava herbarijum, neobičan i opojan, samo je početak priče o vinskoj magiji skrivenoj u Fruškoj gori.
U godini kada su se navršila dva veka od objavljivanja niza članaka o vinovoj lozi na Fruškoj gori profesora i trećeg direktora Karlovačke gimnazije Karla Rumija u jednom bečkom časopisu, viši naučni saradnik dr Milca Rat, koja brine o jedinstvenoj herbarskoj zbirci na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i prof. dr Lana Zorić sa Departmana za biologiju i ekologiju koja proučava anatomiju i morfologiju biljaka su tokom 2025. započele projekat, koji se slobodno može nazvati ambicioznim.
Po rečima jedne od njih, Milice Rat, na bazi informacija iz herbarijuma Andreja Volnog, jedinstvenog između ostalog i po tome što sadrži značajan broj ispresovanih sistematski sakupljenih grozdova, odlučile su da posmatraju vinovu lozu na drugačiji način, očima biologa, pa su se upustile u njeno ispitivanje.
– Po Fruškoj gori smo prošle godine počele da sakupljamo vinovu lozu i pravimo herbarijum koji još nije dovršen – priča dr Milica Rat. – Obuhvatile smo širi opseg Fruške gore, od Mateja u Sremskim Karlovcima do granice sa Hrvatskom. Kod 12 vinogradara sakupile smo materijal o 28 sorti vinove loze. Od toga je 10 stranih, a ostale su domaće. Radeći na terenu, došle smo do vrlo zanimljivih podataka o tipovima vinograda, što po mom mišljenju, igra veliku ulogu u uzgoju loze, i verovatno posle odslikava na kvalitet vina. Na osnovu stanja na terenu rekla bih da koliko god da je vinogradarstvo u 20. veku bilo pod velikim pritiskom intenzivne poljoprivrede, na fruškogorske vinograde, to nije ostavilo dubok trag.
Zapanjujuć je podatak da naši vinogradi imaju životni vek 20-25 godina, a loza u prirodi živi i do 300 leta
Naša sagovornica kaže da su odluku o metodološkom pristupu u radu donele polazeći od toga da, kada je reč o domaćim sortama, ima još puno nepoznanica. Taj pristup podrazumevao je prikupljanje što veće količine materijala. Pri tom, kaže ona, odstupile su od drevnih pravila kako se prave ampelografski identifikatori vinove loze, i pristupili poslu kao biolozi.
– To znači da smo rešili da sakupljamo vinovu lozu u junu kada cveta da vidimo kako izgledaju cvetovi, i mlade listove da bismo mogli da ih uporedimo sa onima u septembru kada smo sakupljale i grozdove. Da bismo došli do nekih saznanja morali smo da odrežemo cele grane. To znači da smo morale da ih sečemo kada grožđe bude obrano, ali da ostanu mali grozdovi na njima – objašnjava Milica Rat i dodaje da su dosta grožđa i probale i shvatile da osobine vina potiču iz vinograda!
Opijajući miris ispresovane loze
Milica Rat koja brine o fakultetskom i herbarijumu Andreja Volnog, najstarijoj botaničkoj zbirci na ovim prostorima, kaže da je bila iznenađena kada je nakon nekoliko dana pošto je presovala cvetove i grozdove po starom postupku od pre 200 godina, shvatila da ceo herbar miriše na vino!
„Posebno se tamjanika tu ističe, ali i druge slatke sorte. Činjenica da novine koji sam koristila za presovanje cvetova i vazduh mirišu u junu kada biljka nema razvijen grozd, pokazatelj je da ona u sebi čuva miris koji mi primetimo tek kada sazre grozd i dobijemo vino. Verujem da će nam taj podatak nešto reći kasnije o fiziologiji vinove loze, o metabolizmu, životu vinove loze što ćemo moći da iskoristimo za nešto drugo i da ćemo utvrditi šta daje mirisne komponente lozi, grožđu i vinu”, napominje Milica Rat.
Napominje da dobri poznavaoci vinogradarstva na osnovu lista mogu da prepoznaju sortu i zato je bilo potrebno pribaviti listove loze u raznim fazama razvoja biljke.
– Oblik lista loze jako varira i u najvećem broju identifikatora uzimaju se srednji listovi. Mi smo sakupile veliki broj listova duž grane ne bismo li definisali pravilnost i precizno ih identifikovale, i napravile vezu između herbara i molekularnih podataka savremenih sorti. To je drugačiji pristup od klasičnog ampelografskog, ali neophodan da bismo dobro opisali sorte. U istraživanje smo uključili i Institut za vinogradarstvo u Karlovcima, u kom smo našli veliki broj sorti. U dogovoru sa direktorom Instituta Dragoslavom Ivaniševićem odlučile smo da u istraživanje uključimo i treći segment sakupljanja, a to je period početkom jula kada se uzimaju listovi i grozdovi za ampelografski atlas. Andrej Volni, Karlo Rumi i drugi su puno pažnje posvećivali tome kada biljka lista. Zapisivali su za voćke i grožđe kad listaju i cvetaju što vinogradarima puno znači. Hteli smo da objasnimo kako se menja period listanja, cvetanja, a naš naučni deo posla se sastoji i u tome da isečemo sakupljene grane da vidimo iz njihove unutrašnje građe šta njihova anatomija govori o tome zašto su neke naše sorte otpornije na sušu, rane mrazeve, kao i kakvi su unutrašnji sudovi koje imaju. To je važno zato što na osnovu takvih detaljnih anatomskih istraživanja možemo prepoznati sorte od kojih se ne dobija vrhunsko vino, ali se u njima krije biološki potencijal. Njih treba čuvati za buduća ukrštanja. Postoji razlog zašto je to tako. To je dugotrajan proces, ali bi moglo da se iskoristi za jačanje naše vinske scene. Na kraju, to nam je cilj. Cilj nam je da biološki podaci do kojih dođemo, koji će možda biti poznati i čitljivi malom broju ljudi koji se bave vinogradarastvom, budu polazna tačka za dalji razvoj procesa proizvodnje novih sorti...
Seduša, drugačija od ostalih
Seduša, naša autohtona sorta, takođe je bila predmet uzorkovanja materijala za herbarijum i laboratorijsko ispitivanje. Materijal za ispitivanje te sorte dr Milica Rat i dr Lana Zorić uzele su u vinogradu vinarije Šijački u Banoštoru.
„Seduša se zaista razlikuje od ostalih. Stara je sorta od koje su verovatno druge nastale. Volela da otkrijemo koje su to osobine koje nam govore koje su sorte starije od drugih. Nadam se da će nam morfologija pomoći da to saznamo. Kod određenih sorti koje vekovima postoje loza na dodir ima drugačiju morfologiju. To govori zašto su stabilne 300 godina i ima ih svuda u svetu”, reći će Milica Rat.
Milica Rat kaže da se Fruška gora pokazala kao riznica biološkog potencijala i da je zadatak naučnika da to prepoznaju, potvrde naučnim radom i onda prezentuju javnosti.
– Ovaj proces je dugotrajan. Moramo barem dve godine da sakupljamo materijal u konti- nuitetu, a onda sledi i ispitivanje. Verujem da ćemo uspeti da se organizujemo i u nekom narednom periodu sve sprovedemo u delo i da dobijemo detaljan opis unutrašnje građe grana, ali i listova duž njih i drugih delova i detaljnu morfologiju kako bismo došli do preciznih ampelografskih podataka kako su biljke prilagođene na klimatske promene, te koji vinogradi ili loze su dobar biološki potencijal. Ta saznanja bi mogla da budu od koristi i prilikom orezivanja loze. Italijani su počeli da primenjuju metod orezivanja koji prati unutrašnje, provodne sudove loze čime se obezebeđuje najbolji transport vode i mineralnih materija kroz biljke. To je ogromnog značaja za grozd. Najmanje remeti život biljke i na taj način se i povećava dugovečnost vinograda. Zapanjujuć je podatak da naši vinogradi imaju životni vek od 20 do 25 godina. Vinova loza u prirodi živi 200 do 300 godina. Trebalo bi da životni vek vinograda bude minimum 50 godina...
Milica Rat naglašava da ispitivanje anatomije i morfologije vinove loze nije samo sebi svrha i da je puno pitanja na koja treba dati odgovor. To je put za kvalitetno i dugoročno poboljšanje našeg vinogradarstva. Smatra da tu spada i status vinogradara sa kojima su u ovom istraživačkom procesu naučnice uspostavile odličnu rasadnju.
