ODREĆI SE NASLEDSTVA ZBOG MIRA U PORODICI MOŽE SKUPO DA KOŠTA Žene godinama plaćaju cenu jedne odluke

Iako zakon već decenijama ćerkama i sinovima garantuje jednaka nasledna prava, od žene se neretko očekuje da se svog dela odrekne u korist brata, posebno kada je reč o kući, zemlji ili porodičnom imanju.

U Srbiji tradicionalno sin ostaje u roditeljskoj kući, nastavlja porodičnu lozu i brine o imanju, dok se za ćerku podrazumeva da udajom odlazi u drugu porodicu. Otuda i naziv „odiva“ za udatu ćerku koja je otišla iz roditeljskog doma, ali i očekivanje da će o njoj ubuduće brinuti muž i njegova porodica. Ovaj običaj povezuje se i s nekadašnjom praksom davanja miraza. Smatralo se da je devojka prilikom udaje već dobila svoj deo porodične imovine, najčešće u novcu, stvarima, stoci ili opremi za domaćinstvo, pa zato ne treba da učestvuje i u kasnijoj podeli roditeljske kuće i zemlje. Međutim, miraz nije isto što i zakonsko nasledstvo, niti savremeno pravo poznaje pravilo prema kojem udaja umanjuje nasledni deo žene. Takođe, porodične zadruge sve su ređe, te ovaj običaj više nema utemeljenje u praksi.

Ipak, društvena očekivanja često su jača od onoga što piše u zakonu, pa i od „stanja na terenu“. Žene koje odluče da prihvate nasledstvo ponekad se suočavaju s optužbama da su pohlepne, da „uzimaju bratu kuću“ ili da će zbog imovine pokvariti porodične odnose. Zbog toga se mnoge odriču svog dela ne zato što im nije potreban, već da bi sačuvale mir u porodici ili izbegle osudu okoline. I na društvenim mrežama česte su rasprave o tome da li žena treba da prihvati svoj deo nasledstva ili da ga prepusti bratu. Komentari pokazuju koliko je uverenje da porodična kuća i zemlja prevashodno pripadaju muškom nasledniku i dalje duboko ukorenjeno.

Istraživanje o naslednim pravima, koje je objavio Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, pokazalo je da su među ljudima koji su se odrekli nasledstva najčešći razlozi bili osećaj moralne dužnosti i želja da se sačuvaju dobri porodični odnosi. Moralnu obavezu navelo je 59 odsto, očuvanje porodičnih odnosa 51 odsto, a pritisak porodice 17 odsto ispitanika. Čak polovina žena koje su želele da se imovina ne rasparčava odrekla se svog naslednog dela upravo iz tog razloga.

Prema važećem normativu, osoba koja se odrekla prava na nasleđivanje ne može da dobije socijalnu pomoć sve dok ne protekne vreme tokom kojeg je od tržišne vrednosti te imovine mogla da obezbeđuje sredstva za život

Podaci istog istraživanja pokazuju i da se, među ispitanicima koji nisu ostvarili nasledno pravo, njih 68,3 odsto odreklo imovine u korist drugog naslednika. Od osoba koje su se odrekle nasledstva, 43,7 odsto učinilo je to u korist brata ili braće. 

No, ono što mnoge žene ne znaju jeste da ih takva odluka kasnije može mnogo koštati.

Upravo na to ukazuje Žensko udruženje Kolubarskog okruga - ŽUKO, koje je pozdravilo najavu ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milice Đurđević Stamenkovski da će biti menjan Zakon o socijalnoj zaštiti. ŽUKO, međutim, traži da se razmotre i izmene člana 82, kojim su uređeni uslovi za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć.

Naime, prema važećem rešenju, osoba koja se odrekla prava na nasleđivanje ne može da dobije novčanu socijalnu pomoć sve dok ne protekne vreme tokom kojeg je od tržišne vrednosti te imovine mogla da obezbeđuje sredstva za život. Pošto zakonom nije određen krajnji rok, jedna naslednička izjava može imati posledice koje traju godinama, a nekoga praktično i trajno udaljiti iz sistema socijalne zaštite.

Naslednička izjava ne može se jednostavno povući zato što se osoba predomislila. Ona je, po pravilu, neopoziva, a njeno poništavanje može se tražiti pred sudom samo ako se dokaže da je data pod prinudom, pretnjom, prevarom ili u zabludi. ŽUKO od 2022. godine, kroz kampanju „Koliki je moj deo?“, razgovara sa ženama koje žive s posledicama odricanja od nasledstva. Na osnovu njihovih iskustava i pravne analize, udruženje predlaže da posledice takve odluke na ostvarivanje prava na socijalnu pomoć budu ograničene na tri godine.

Takvo rešenje, smatraju u udruženju, sprečilo bi zloupotrebe, ali i situacije u kojima žena zbog jedne odluke iz prošlosti ostaje bez pomoći kada više nema ni osnovna sredstva za život.

- Kao društvo, od žena i dalje očekujemo da se odreknu nasledstva u korist muških članova porodice, dok ih zakon potom dodatno kažnjava zato što se tim očekivanjima nisu oduprle - navodi ŽUKO.

U udruženju naglašavaju da predložena izmena ne treba da bude podsticaj ženama da se i dalje odriču imovine koja im zakonski pripada. Njen cilj je da ograniči posledice ranije datih nasledničkih izjava, dok država i društvo istovremeno moraju da rade na promeni duboko ukorenjenog uverenja da je ćerkin deo porodične imovine manje vredan od sinovljevog. ŽUKO zato poziva Ministarstvo da prilikom izrade nacrta zakona organizuje širok konsultativni proces i u njega uključi stručnjake, institucije, pružaoce usluga socijalne zaštite, organizacije civilnog društva i same korisnike.

Jer žena koja se nekada odrekla kuće ili zemlje da bi sačuvala mir u porodici ne bi smela godinama kasnije da ostane bez ikakve podrške. Posebno ne u društvu koje ju je prethodno učilo da je očevina bratova, a da je ona - „tuđa kuća“.