SIROMAŠTVO UTIČE NA DUGOROČNO ZDRAVLJE Deca brže stare i veća je verovatnoća da će imati manje zdrav i kraći život

Deca su bila podeljena u grupe sa visokim, srednjim i niskim nivoom bogatstva, a uzorci krvi su korišćeni za merenje prosečne dužine telomera dece u belim krvnim zrncima, dok je hormon stresa kortizol meren iz urina. 

Telomere su strukture koje se nalaze unutar hromozoma i igraju važnu ulogu u starenju ćelija i integritetu DNK, a njihova degradacija je povezana sa starenjem, a takođe postaju kraće kako ljudi stare, prenosi Gardijan. Studija je otkrila da deca iz grupe sa visokim nivoom bogatstva imaju telomere u proseku pet odsto duže u poređenju sa decom iz siromašnije grupe. Utvrđeno je da devojčice imaju duže telomere od dečaka, u proseku za 5,6 odsto, dok su deca sa većim indeksom telesne mase (BMI) imala kraće telomere za 0,18 odsto za svaki procent povećanja masne mase. Deca iz grupa srednjeg i velikog bogatstva imala su nivo kortizola između 15,2 odsto i 22,8 odsto niži od dece iz manje imućne grupe. 

Naučnici su napomenuli da studija ima određena ograničenja jer analizirana deca nisu iz porodica koje žive u siromaštvu, dodavši da studiju ne treba tumačiti kao vezu između bogatstva i “kvaliteta” gena, već kao indirektan uticaj životne sredine na poznati marker starenja i dugoročnog zdravlja. 

- Naši nalazi pokazuju jasnu vezu između porodičnog bogatstva i poznatog markera starenja ćelija, sa potencijalno doživotnim obrascima koji se oblikuju u prvoj deceniji detetovog života - rekao je istraživač Oliver Robinson. On je objasnio da to znači da ekonomska situacija može da stavi decu u biološki nepovoljan položaj u poređenju sa onima koji imaju bolji početak u životu. 

- Time što ne rešavamo ovaj problem, postavljamo decu na doživotnu putanju gde je veća verovatnoća da će imati manje zdrav i kraći život - upozorio je istraživač.