SPC I VERNICI SLAVE SVETOG JUDU TADEJA Apostol nade u beznadežnim vremenima

Iako nosi ime koje mnogi poistovećuju s izdajnikom Judom Iskariotskim, ovaj Juda bio je jedan od Dvanaestorice apostola i brat Gospodnji – sin pravednog Josifa, drvodelje, i Salome. 

U svojoj Poslanici, koju je ostavio Crkvi, on se ne naziva bratom Hristovim, iako to jeste po porodičnoj liniji, već samo „Judom, slugom Isusa Hrista i bratom Jakova“.

Njegova smirenost i duhovna zrelost ogleda se upravo u tome – što ni u čemu nije tražio prednost, iako je mogao. Za razliku od svog brata Jakova, koji je verovao u Hrista od samog početka, Juda je u mladosti bio jedan od onih koji su sumnjali. Tek kasnije, kada je istina zasijala punim sjajem, postao je neumorni propovednik i branitelj vere. 

Putovao je i širio Jevanđelje širom tadašnjeg sveta – od Judeje, preko Galileje, Sirije, Arabije, sve do Jermenije. Prema predanju, dopunio je misiju drugog Tadeja u Avgarovom gradu Edesi i nastavio da krči put vere kroz neprijateljske predele oko planine Ararat.

Njegova propoved došla je glave mnogim idolopoklonicima. Zbog svoje nepokolebljive vere, Juda biva uhvaćen i strašno mučen. Na kraju, razapet je na krst i pogođen strelama – podneo je mučeničku smrt i time zapečatio svoju ljubav prema Hristu.

U našem narodu poštuje se kao zaštitnik u nevolji, naročito kada ljudi osećaju da ih je ceo svet zaboravio. Vernici mu se mole za izlazak iz beznadežnih situacija i za snagu u borbi sa sobom i sa teškim životnim iskušenjima. 

Na dan njegovog pomena, vernici pale sveće u tišini, moleći se za smirenost duše i snagu duha – baš onako kako je i ovaj skromni apostol živeo: tiho, ponizno i do samog kraja verno.

(k1info.rs)