СПЦ И ВЕРНИЦИ СЛАВЕ СВЕТОГ ЈУДУ ТАДЕЈА Апостол наде у безнадежним временима
На данашњи дан православни верници прослављају Светог апостола Јуду, познатог и као Тадеј или Јуда Јаковљев.
Иако носи име које многи поистовећују с издајником Јудом Искариотским, овај Јуда био је један од Дванаесторице апостола и брат Господњи – син праведног Јосифа, дрводеље, и Саломе.
У својој Посланици, коју је оставио Цркви, он се не назива братом Христовим, иако то јесте по породичној линији, већ само „Јудом, слугом Исуса Христа и братом Јакова“.
Његова смиреност и духовна зрелост огледа се управо у томе – што ни у чему није тражио предност, иако је могао. За разлику од свог брата Јакова, који је веровао у Христа од самог почетка, Јуда је у младости био један од оних који су сумњали. Тек касније, када је истина засијала пуним сјајем, постао је неуморни проповедник и бранитељ вере.
Путовао је и ширио Јеванђеље широм тадашњег света – од Јудеје, преко Галилеје, Сирије, Арабије, све до Јерменије. Према предању, допунио је мисију другог Тадеја у Авгаровом граду Едеси и наставио да крчи пут вере кроз непријатељске пределе око планине Арарат.
Његова проповед дошла је главе многим идолопоклоницима. Због своје непоколебљиве вере, Јуда бива ухваћен и страшно мучен. На крају, разапет је на крст и погођен стрелама – поднео је мученичку смрт и тиме запечатио своју љубав према Христу.
У нашем народу поштује се као заштитник у невољи, нарочито када људи осећају да их је цео свет заборавио. Верници му се моле за излазак из безнадежних ситуација и за снагу у борби са собом и са тешким животним искушењима.
На дан његовог помена, верници пале свеће у тишини, молећи се за смиреност душе и снагу духа – баш онако како је и овај скромни апостол живео: тихо, понизно и до самог краја верно.