SRCE NE JAVLJA SAMO BOLOM DA NEŠTO NIJE U REDU Proverite da li ste kandidat za test opterećenja!

Upravo na ovo pitanje pokušavaju da nam daju odgovor testovi opterećenja srca. Pregledi koji lekarima omogućava da prate srce u trenutku kada su njegove potrebe za kiseonikom i krvlju uvećane.

Ovo je posebno važno kod ljudi koji imaju simptome poput bola ili pritiska u grudima, nedostatka vazduha tokom napora ili poremećaja srčanog ritma, a nije sasvim jasno da li je uzrok svega navedenog srce.

Zašto se srce "stavlja pod pritisak"?

Dok vežbamo, mišićima je potrebno više kiseonika. Srce zato ubrzava rad i kroz koronarne arterije šalje veću količinu krvi glavnom mišiću.

Zdravo srce značajno povećava protok krvi tokom napora, a prema proceni kardiologa koju navodi Američko medicinsko udruženje, čak tri do pet puta u odnosu na stanje mirovanja. Problem nastaje kada su arterije koje hrane srce sužene.

U stanju mirovanja krv može još uvek da prolazi kroz dovoljno širok otvor kako bi srce funkcionisalo bez očiglednih problema. Ali kada potrebe naglo porastu, sužena arterija u tim trenucima najverovatnije neće moći da obezbedi dovoljno krvi.

Tada se javlja ishemija, stanje u kom srčani mišić ne dobija dovoljno krvi i kiseonika.

Upravo zato se radi test opterećenja, kako bi se otkrilo da li će se javiti problem koji se tokom običnog mirovanja možda ne bi video.

Nije u pitanju samo traka za trčanje

Kada se pomene test opterećenja, većina ljudi zamišlja osobu koja hoda ili trči na pokretnoj traci dok joj je telo prekriveno elektrodama. To jeste jedna od najčešćih varijanti.

Tokom testa osoba postepeno povećava fizički napor, dok lekari prate kako srce reaguje. Elektrode beleže električnu aktivnost srca, a istovremeno se prati stanje osobe: da li se pojavljuje bol u grudima, nedostatak vazduha, vrtoglavica ili drugi simptomi. Ali fizički napor nije jedini način da se srce optereti.

Postoje i tzv. hemiski stres testovi, namenjeni ljudima koji iz različitih razloga ne mogu da vežbaju. Pacijentu se kroz venu daje lek koji izaziva promene u radu srca i cirkulaciji, slične onima koje nastaju tokom intenzivnog napora. Drugim rečima, osoba ne mora da trči ili okreće pedale na biciklu do iznemoglosti, već je cilj da se srce dovede u stanje u kom se njegove slabosti lakše uočavaju.

Lekari ne gledaju samo da li nešto boli

Jedan od najvažnijih delova testa jeste ono što pacijent oseća. Ako se tokom napora pojavi isti bol u grudima koji je osoba ranije opisivala, to je važan podatak, ali lekari istovremeno prate i mnogo više.

EKG pokazuje i promene koje ukazuju da srčani mišić ne dobija dovoljno krvi. Test između ostalog otkriva i određene poremećaje u ritmu ili probleme u električnom provođenju impulsa. Ako se tokom testa koristi ultrazvuk srca, lekar posmatra i kako se različiti delovi srčanog mišića kontrahuju.

Tako jedan relativno kratak pregled može da da nekoliko različitih informacija: kako se pacijent oseća, kako srce radi, kako se ponaša njegov električni sistem i da li srčani mišić dobija dovoljno krvi.

Ko je kandidat?

Test opterećenja nije zamišljen kao univerzalni "pregled za svaki slučaj". Najviše koristi imaju ljudi kod kojih postoji određena sumnja na srčanu bolest, ali još nije jasno koliko je verovatna.

Ako je rizik mali i simptomi očigledno imaju neki drugi uzrok, test najverovatnije nije potreban.

S druge strane, tu su ljudi kod kojih simptomi nedvosmisleno ukazuju na ozbiljan problem, naročito ako postoji sumnja na akutno srčano stanje. U takvim situacijama lekar omdah preporučuje druge, direktnije i invazivnije metode ispitivanja, umesto da pacijenta šalje na klasičan test opterećenja.

Zato se odluka o testiranju ne donosi samo na osnovu jednog simptoma. Lekar pre toga uzima u obzir celokupnu sliku: simptome, godine, faktore rizika, prethodne bolesti i rezultate drugih pregleda.

Priča sa ženama je malo drugačija

Postoji još jedan razlog zbog kog lekarima u ovakvim situacijama nije dovoljno da pitaju samo: "Da li vas boli u grudima?". Srčani problemi ne moraju da izgledaju isto kod svih, jer kod muškaraca oni izgledaju kao ono što se smatra "klasičnim" bolom ili pritiskom u grudima. Kod žena su kako stručnjaci navode simptomi manje karakteristični.

Umesto dramatičnog bola, žene uglavnom osećaju neobjašnjivu slabost, nelagodu, nedostatak vazduha ili čak simptome koji podsećaju na probleme sa varenjem. Zbog toga se kod procene rizika ne gleda samo jedna vrsta simptoma, već čitava slika.

Koliko traje?

Sam test tokom kog osoba vežba, obično nije dug. Kod klasičnog testa na pokretnoj traci, faza vežbanja često traje manje od 15 minuta, mada čitav pregled traje duže zbog pripreme, postavljanja elektroda i praćenja nakon opterećenja.

Ako se radi test koji uključuje snimanje srca, poput stres ehokardiografije ili nuklearnog testa, pregled može da traje i do oko dva sata. Dakle, "test opterećenja" nije jedan jedini pregled, već naziv za grupu metoda koje koriste isti osnovni princip.

Šta znači ako je rezultat abnormalan?

Abnormalan rezultat ne znači automatski da je arterija zapušena. On znači da je tokom opterećenja primećeno nešto što zahteva dodatnu procenu.

Ako test pokaže znake nedovoljnog snabdevanja srčanog mišića krvlju, lekar preporučuje dodatne preglede. 

Za kraj, treba imati na umu da test opterećenja spada među relativno bezbedne kardiološke procedure, upravo zato što se radi pod medicinskim nadzorom i zato što se pacijenti prethodno procenjuju.

EUpravo zato/AMA