СРЦЕ НЕ ЈАВЉА САМО БОЛОМ ДА НЕШТО НИЈЕ У РЕДУ Проверите да ли сте кандидат за тест оптерећења!

Управо на ово питање покушавају да нам дају одговор тестови оптерећења срца. Прегледи који лекарима омогућава да прате срце у тренутку када су његове потребе за кисеоником и крвљу увећане.

Ово је посебно важно код људи који имају симптоме попут бола или притиска у грудима, недостатка ваздуха током напора или поремећаја срчаног ритма, а није сасвим јасно да ли је узрок свега наведеног срце.

Зашто се срце "ставља под притисак"?

Док вежбамо, мишићима је потребно више кисеоника. Срце зато убрзава рад и кроз коронарне артерије шаље већу количину крви главном мишићу.

Здраво срце значајно повећава проток крви током напора, а према процени кардиолога коју наводи Америчко медицинско удружење, чак три до пет пута у односу на стање мировања. Проблем настаје када су артерије које хране срце сужене.

У стању мировања крв може још увек да пролази кроз довољно широк отвор како би срце функционисало без очигледних проблема. Али када потребе нагло порасту, сужена артерија у тим тренуцима највероватније неће моћи да обезбеди довољно крви.

Тада се јавља исхемија, стање у ком срчани мишић не добија довољно крви и кисеоника.

Управо зато се ради тест оптерећења, како би се открило да ли ће се јавити проблем који се током обичног мировања можда не би видео.

Није у питању само трака за трчање

Када се помене тест оптерећења, већина људи замишља особу која хода или трчи на покретној траци док јој је тело прекривено електродама. То јесте једна од најчешћих варијанти.

Током теста особа постепено повећава физички напор, док лекари прате како срце реагује. Електроде бележе електричну активност срца, а истовремено се прати стање особе: да ли се појављује бол у грудима, недостатак ваздуха, вртоглавица или други симптоми. Али физички напор није једини начин да се срце оптерети.

Постоје и тзв. хемиски стрес тестови, намењени људима који из различитих разлога не могу да вежбају. Пацијенту се кроз вену даје лек који изазива промене у раду срца и циркулацији, сличне онима које настају током интензивног напора. Другим речима, особа не мора да трчи или окреће педале на бициклу до изнемоглости, већ је циљ да се срце доведе у стање у ком се његове слабости лакше уочавају.

Лекари не гледају само да ли нешто боли

Један од најважнијих делова теста јесте оно што пацијент осећа. Ако се током напора појави исти бол у грудима који је особа раније описивала, то је важан податак, али лекари истовремено прате и много више.

ЕКГ показује и промене које указују да срчани мишић не добија довољно крви. Тест између осталог открива и одређене поремећаје у ритму или проблеме у електричном провођењу импулса. Ако се током теста користи ултразвук срца, лекар посматра и како се различити делови срчаног мишића контрахују.

Тако један релативно кратак преглед може да да неколико различитих информација: како се пацијент осећа, како срце ради, како се понаша његов електрични систем и да ли срчани мишић добија довољно крви.

Ко је кандидат?

Тест оптерећења није замишљен као универзални "преглед за сваки случај". Највише користи имају људи код којих постоји одређена сумња на срчану болест, али још није јасно колико је вероватна.

Ако је ризик мали и симптоми очигледно имају неки други узрок, тест највероватније није потребан.

С друге стране, ту су људи код којих симптоми недвосмислено указују на озбиљан проблем, нарочито ако постоји сумња на акутно срчано стање. У таквим ситуацијама лекар омдах препоручује друге, директније и инвазивније методе испитивања, уместо да пацијента шаље на класичан тест оптерећења.

Зато се одлука о тестирању не доноси само на основу једног симптома. Лекар пре тога узима у обзир целокупну слику: симптоме, године, факторе ризика, претходне болести и резултате других прегледа.

Прича са женама је мало другачија

Постоји још један разлог због ког лекарима у оваквим ситуацијама није довољно да питају само: "Да ли вас боли у грудима?". Срчани проблеми не морају да изгледају исто код свих, јер код мушкараца они изгледају као оно што се сматра "класичним" болом или притиском у грудима. Код жена су како стручњаци наводе симптоми мање карактеристични.

Уместо драматичног бола, жене углавном осећају необјашњиву слабост, нелагоду, недостатак ваздуха или чак симптоме који подсећају на проблеме са варењем. Због тога се код процене ризика не гледа само једна врста симптома, већ читава слика.

Колико траје?

Сам тест током ког особа вежба, обично није дуг. Код класичног теста на покретној траци, фаза вежбања често траје мање од 15 минута, мада читав преглед траје дуже због припреме, постављања електрода и праћења након оптерећења.

Ако се ради тест који укључује снимање срца, попут стрес ехокардиографије или нуклеарног теста, преглед може да траје и до око два сата. Дакле, "тест оптерећења" није један једини преглед, већ назив за групу метода које користе исти основни принцип.

Шта значи ако је резултат абнормалан?

Абнормалан резултат не значи аутоматски да је артерија запушена. Он значи да је током оптерећења примећено нешто што захтева додатну процену.

Ако тест покаже знаке недовољног снабдевања срчаног мишића крвљу, лекар препоручује додатне прегледе. 

За крај, треба имати на уму да тест оптерећења спада међу релативно безбедне кардиолошке процедуре, управо зато што се ради под медицинским надзором и зато што се пацијенти претходно процењују.

ЕУправо зато/АМА