ŠTITNA ŽLEZDA ODREĐUJE RITAM VAŠEG ŽIVOTA "Leptir" u vratu utiče na metabolizam NE IGNORISATI UMOR, DEPRESIJU, ARITMIJU
Svetski dan štitne žlezde obeležen je 25. maja kako bi se podigla svest o ovoj ključnoj žlezdi sa unutrašnjim lučenjem u telu (endokrina žlezda).
Cilj obeležavanja ovog dana je podizanje svesti i podsticanje ljudi da razgovaraju o bolestima štitne žlezde, uzrocima bolesti i dostupnim mogućnostima lečenja, kažu u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.
- Ova žlezda u obliku leptira proizvodi dva hormona: tiroksin (T4) i trijodotironin (T3). Iako je štitna žlezda mala žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ona ima značajan uticaj na zdravlje. Glavna uloga štitne žlezde je regulisanje metabolizma tela. Većina ljudi poistovećuje metabolizam sa efikasnošću sagorevanja kalorija. Međutim, metabolizam utiče na telesnu temperaturu i rad srca, kao i rast i razvoj tela. Kada imate problem sa štitnom žlezdom, to utiče na vaš metabolizam – navode u Institutu.
Poremećaji štitne žlezde mogu proizvesti premalo ili previše tiroksina i trijodotironina.
Hipotireoza predstavlja smanjenu aktivnost štitne žlezde. Javlja se kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona da zadovolji potrebe vašeg tela. Simptomi hipotireoze uključuju umor, povećanje telesne težine, netoleranciju na hladnoću, suvu kožu, nagle promene raspoloženja, opadanje kose, neprijatan osećaj u vratu i depresiju.
Ova žlezda u obliku leptira proizvodi dva hormona: tiroksin (T4) i trijodotironin (T3)
Suprotno hipotireoidizmu, kod hipertireoze, štitna žlezda proizvodi prekomerne količine tiroidnih hormona, što uzrokuje simptome kao što su gubitak težine, netolerancija na toplotu, anksioznost, tremor (drhtanje ruku) i ubrzan rad srca.
Hormoni štitne žlezde direktno utiču na rad srca. Hipotireoza može uzrokovati sporiji rad srca (bradikardiju, odn. <60 otkucaja/min), dok hipertireoza može dovesti do bržeg otkucaja srca (tahikardija, odn. ˃100 otkucaja/min) ili nepravilnog otkucaja srca (aritmija). Takođe, oni mogu uticati na menstrualne cikluse kod žena i nivo holesterola (uticaj na zdrav profil lipida).
- Briga o štitnoj žlezdi je ključna za održavanje opšteg zdravlja i blagostanja. Ako primetite bilo kakve simptome povezane sa disfunkcijom štitne žlezde, odmah potražite savet lekara. Rano otkrivanje i pravilno lečenje mogu značajno uticati na vaše zdravstvene ishode – napominju u Institutu.
Procenjuje se da bi eliminacijom primarnih faktora rizika za HNB moglo biti sprečeno 80 odsto slučajeva srčanih bolesti, šloga i dijabetesa tipa 2, kao i 40 odsto slučajeva raka.
Ignorisanje problema može imati ozbiljne i dugoročne posledice po zdravlje
Intervencije usmerene na glavne faktore rizika mogu imati značajan uticaj na smanjenje opterećenja bolestima na globalnom nivou, pri čemu se pokazalo da napori usmereni ka unapređenju stila života, ishrane i povećanju fizičke aktivnosti efikasno smanjuju rasprostranjenost HNB.
Treba naglasiti da, iako je više autoimunih bolesti povezano sa određenim kardiovaskularnim bolestima, kao što su aterosklerotske bolesti, oboljenja zalistaka i aritmije, autoimune bolesti štitne žlezde — a posebno hipotireoza — do danas nisu zvanično uključene među faktore rizika za HNB.
- Blagovremeno testiranje funkcije štitne žlezde i, što je od presudne važnosti, adekvatan unos i/ili suplementacija joda, selena, gvožđa i vitamina D, potrebni su kako bi se umanjio rizik od bolesti štitne žlezde. Pored toga, zdravstveni sektori širom sveta moraju aktivno učestvovati u razvoju politika (npr. kampanja protiv pušenja i obezbeđivanje univerzalne zdravstvene zaštite) kako bi se sprečilo širenje HNZB – ističu u Institutu.
Rizično ako se ne leči
Nelečena bolest štitne žlezde može da poveća rizik od srčanih oboljenja, srčane insuficijencije i čak moždanog udara. Hormon koji štitna žlezda proizvodi direktno utiče na ritam i snagu otkucaja srca, a poremećaji u ovom sistemu mogu dovesti do ozbiljnih kardiovaskularnih problema. Osteoporoza je još jedan potencijalni rizik. Nelečeni problemi sa štitnom žlezdom mogu oslabiti kosti, povećavajući rizik od preloma i ozbiljnih povreda. Žene koje imaju nelečene poremećaje štitne žlezde mogu se suočiti sa komplikacijama tokom trudnoće, što može predstavljati opasnost i za majku i za bebu. To može uključivati rizik od prevremenog porođaja, niskog porođajnog težine bebe, pa čak i pobačaja. Nelečena bolest štitne žlezde može izazvati teške mentalne probleme, kao što su depresija, anksioznost, pa čak i mentalna magla. To može ozbiljno uticati na kvalitet života, sposobnost za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao i opšte mentalno zdravlje.
U međuvremenu, tiroideolozi širom sveta moraju nastaviti da štite svoje pacijente od HNB (na primer, kroz podsticanje samosvesti, predlaganje različitih oblika upravljanja životnim stilom i kontrolu metaboličkih poremećaja), istovremeno apelujući na nadležne institucije, uključujući SZO i EU, da teže ka smanjenju HNB i stvaranju bezbednog i zdravog sveta — posebno u domenu očuvanja globalne životne sredine.
Ključni preduslov za postizanje ovih ciljeva jeste zvanično priznanje bolesti štitne žlezde kao značajne komponente hroničnih nezaraznih bolesti!
- Ignorisanje problema sa štitnom žlezdom može imati ozbiljne i dugoročne posledice po vaše zdravlje. Ako se poremećaji u radu štitne žlezde ne prepoznaju na vreme i ne leče, mogu se razviti ozbiljna stanja koja ugrožavaju različite sisteme u telu – kažu u Institutu.