UZELI SE KAO 17-GODIŠNJACI IMAJUĆI OD IMETKA SAMO JEDNU ČAŠU, A DANAS SLAVE 70 GODINA BRAKA Priča Etel i Milosava iz Novih Kozaraca vraća veru u ljubav

Najvažniji savet, koji mogu dati mladim parovima koji tek uplovljavaju u bračnu luku ističu, jeste da jedino dogovor kuću gradi.

Etel i Milosav Marić iz Novih Kozaraca znaju se gotovo celoga života, jer su još kao deca živeli u istoj ulici, jedno preko puta drugog. Oboje su i rođeni 1939. godine, tako da bi neko rekao da su sudbinski predodređeni da provedu život zajedno.

Njihova bračna priča započeta je 1956. godine i iz nje se izrodilo troje dece, dvojica sinova i kćerka, a potom i petoro unučadi i osmoro praunuka. Da bi brojke zvučale tako lepo, i Etel i Milosav morali su da budu potpuno posvećeni jedno drugome i porodici koju su stvarali.

„Da bi sačuvali brak i sačuvali decu na put, moralo je biti ljubavi, poštovanja i tolerancije. Bez toga se ne može ništa, naročito ne može da neko sebe stavlja u prvi plan. Oko svega smo se dogovarali. Pravili smo dve kuće u životu, a da nismo radili zajednički, ne bi moglo ništa od toga da se stvori“, priča Milosav Marić.

On je radni vek proveo u firmama u Novim Kozarcima i Kikindi, a Etel je u potpunosti bila usmerena na porodicu. Sa jednakom posvećenošću podizala je sopstvenu decu, a kasnije i unuke i praunuke.

„Mi smo radili, a ona se brinula o njima. Dođem sa posla, sve je skuvano i sređeno. Sad se ja trudim da nju pazim i uzvratim joj pažnju koju je ona posvetila nama“, rekla je njihova snaja Gospava Marić.

Iako lošijeg zdravstvenog stanja, baka Etuška, kako je znaju svi u Novim Kozarcima, i dalje kao glavnu uspomenu nosi dane i noći kada je bdela nad svojom porodicom.

„Dok malo se smrkne, zagrle se i idemo spavati. Tu su svi spavali kod nas. Ja sam slušala kako oni spavaju“, seća se Etel Marić.

Vaspitavanje i podizanje dece nikada nije bio lak posao. Etel i Milosav nisu bili strogi, ali se uvek znalo ko koga sluša u tim odnosima.

„Dete nikad nisam udario, ali nikad nisam morao nešto dva puta da im ponavljam. Naša reč je bila zakon. Danas su oni odrasli ljudi i sami su bake i deke, a nijedno moje dete mi nikad nije reklo neću“, dodao je Milosav.

Učenje o poštovanju starijih prenosilo se sa generacije na generaciju. Autoritet se nije gradio na sili, već na nečemu uzvišenijem, što je i dalje zvezda vodilja velike porodice.

„Ljubav pre svega. Prosto im se divim što imaju toliko godina i sve nas drže na okupu. Da nema njih, ne bi sve ni bilo tako kako jeste“, kaže njihova unuka Sanja Blagojević.

Etel i Milosav uzor su svim svojim potomcima. Baka svojom ljubavlju, koju i dalje nesebično pruža, a deka vitalnošću i činjenicom ni da mu u 88. godini nije teško da radi sve poslove domaćina. Sa druge strane, nema nikakve sumnje šta je za najstarije Mariće najveći uspeh.

„U našoj porodici imamo i advokata i profesora i pedagoga i ljude gotovo svih struka. Prezadovoljan sam našom porodicom. Kada nešto pravimo tokom godine, bude nas više od 20“, zaključio je Milosav.

Veliki jubilej, odnosno 70 godina braka, proslavili su u društvu najbližih, a Milosavu nije bilo teško ni da odigra kolo. Priču su započeli kao siromašni sedamnaestogodišnjaci, imajući svega jednu čašu.

Tokom sedam decenija uspeli su da zajednički stvore dosta i od materijalnog bogatstva, ali i sami ističu da se sa ponosom prema potomcima ništa ne može meriti. I tu ne staju. Obećali su nam da ćemo priču sa njima ponoviti veoma brzo, kada svećice na torti budu pokazivale broj 80. Jedva čekamo. 

RTV