УЗЕЛИ СЕ КАО 17-ГОДИШЊАЦИ ИМАЈУЋИ ОД ИМЕТКА САМО ЈЕДНУ ЧАШУ, А ДАНАС СЛАВЕ 70 ГОДИНА БРАКА Прича Етел и Милосава из Нових Козараца враћа веру у љубав
Да још увек постоје љубави као на филму, потврђује нам прича Етел и Милосава Марића из Нових Козараца код Кикинде, који су недавно прославили 70 година брака. Велику породицу коју су створили сачували су уз љубав, поштовање и толеранцију, без трунке себичности.
Најважнији савет, који могу дати младим паровима који тек упловљавају у брачну луку истичу, јесте да једино договор кућу гради.
Етел и Милосав Марић из Нових Козараца знају се готово целога живота, јер су још као деца живели у истој улици, једно преко пута другог. Обоје су и рођени 1939. године, тако да би неко рекао да су судбински предодређени да проведу живот заједно.
Њихова брачна прича започета је 1956. године и из ње се изродило троје деце, двојица синова и кћерка, а потом и петоро унучади и осморо праунука. Да би бројке звучале тако лепо, и Етел и Милосав морали су да буду потпуно посвећени једно другоме и породици коју су стварали.
„Да би сачували брак и сачували децу на пут, морало је бити љубави, поштовања и толеранције. Без тога се не може ништа, нарочито не може да неко себе ставља у први план. Око свега смо се договарали. Правили смо две куће у животу, а да нисмо радили заједнички, не би могло ништа од тога да се створи“, прича Милосав Марић.
Он је радни век провео у фирмама у Новим Козарцима и Кикинди, а Етел је у потпуности била усмерена на породицу. Са једнаком посвећеношћу подизала је сопствену децу, а касније и унуке и праунуке.
„Ми смо радили, а она се бринула о њима. Дођем са посла, све је скувано и сређено. Сад се ја трудим да њу пазим и узвратим јој пажњу коју је она посветила нама“, рекла је њихова снаја Госпава Марић.
Иако лошијег здравственог стања, бака Етушка, како је знају сви у Новим Козарцима, и даље као главну успомену носи дане и ноћи када је бдела над својом породицом.
„Док мало се смркне, загрле се и идемо спавати. Ту су сви спавали код нас. Ја сам слушала како они спавају“, сећа се Етел Марић.
Васпитавање и подизање деце никада није био лак посао. Етел и Милосав нису били строги, али се увек знало ко кога слуша у тим односима.
„Дете никад нисам ударио, али никад нисам морао нешто два пута да им понављам. Наша реч је била закон. Данас су они одрасли људи и сами су баке и деке, а ниједно моје дете ми никад није рекло нећу“, додао је Милосав.
Учење о поштовању старијих преносило се са генерације на генерацију. Ауторитет се није градио на сили, већ на нечему узвишенијем, што је и даље звезда водиља велике породице.
„Љубав пре свега. Просто им се дивим што имају толико година и све нас држе на окупу. Да нема њих, не би све ни било тако како јесте“, каже њихова унука Сања Благојевић.
Етел и Милосав узор су свим својим потомцима. Бака својом љубављу, коју и даље несебично пружа, а дека виталношћу и чињеницом ни да му у 88. години није тешко да ради све послове домаћина. Са друге стране, нема никакве сумње шта је за најстарије Мариће највећи успех.
„У нашој породици имамо и адвоката и професора и педагога и људе готово свих струка. Презадовољан сам нашом породицом. Када нешто правимо током године, буде нас више од 20“, закључио је Милосав.
Велики јубилеј, односно 70 година брака, прославили су у друштву најближих, а Милосаву није било тешко ни да одигра коло. Причу су започели као сиромашни седамнаестогодишњаци, имајући свега једну чашу.
Током седам деценија успели су да заједнички створе доста и од материјалног богатства, али и сами истичу да се са поносом према потомцима ништа не може мерити. И ту не стају. Обећали су нам да ћемо причу са њима поновити веома брзо, када свећице на торти буду показивале број 80. Једва чекамо.
