PRIVATNA SVOJINA SE ŠTITI BEZ IZUZETKA! Država na slučaju NIS-a pokazala državnu zrelost- Evo koje je moćne poruke poslalo državno rukovodstvo
Uprkos sve dinamičnijim globalnim ekonomskim i političkim kretanjima, princip privatne svojine ostaje kao jedan od najpouzdanijih stubova uređenog društva. To nije samo ekonomski institut ili pravna kategorija već ključni preduslov za stabilnost, poverenje i dugoročni razvoj. U Srbiji, koja poslednju deceniju privlači rekordne investicije, upravo se odnos prema privatnoj svojini pokazuje kao ogledalo državne zrelosti.
Rasprava o sudbini NIS-a to najbolje potvrđuje. Iako se vlasnik nalazi pod američkim sankcijama, princip poštovanja privatne svojine ostao je nepromenjen čak i kada je reč o kompaniji koja predstavlja strateški resurs. Srbija nije dozvolila da spoljnopolitički pritisci ili dnevne političke rasprave diktiraju tretman privatnog vlasništva. Umesto ishitrenih poteza, država je odlučila da Rusiji ostavi maksimalan prostor da pronađe kupce i sprovede urednu prodaju udela u NIS-u pre isteka roka koji je postavio OFAK.
To je važna poruka kako sopstvenim građanima tako i čitavom svetu. Privatna svojina se u Srbiji ne dovodi u pitanje čak ni kada se vlasnik nalazi u geopolitički osetljivoj poziciji. Investitori to pažljivo prate, posebno oni iz zemalja koje su često na meti zapadnih kritika.
U prvom redu se tu misli na kineske strateške investitore, čija je uloga u srpskoj ekonomiji sve značajnija. Oni vrlo jasno vide da Srbija prema NIS-u primenjuje isti princip koji će sutra važiti i za njih: privatna svojina je zaštićena, ugovori se poštuju, a politička promenjivost ne ugrožava uloženi kapital. Za državu koja želi da ostane regionalni centar za ulaganja, to je poruka od presudnog značaja.
Upravo doslednost oko NIS-a objašnjava zašto je Srbija godinama među vodećim destinacijama za direktne strane investicije. Predsednik Aleksandar Vučić insistirao je da Srbija bude zemlja predvidivih pravila poslovanja, čak i onda kada je to politički najteže.
Taj pristup stvorio je reputaciju države koja ne menja uslove „usred igre“, što je najveća vrednost u očima globalnih investitora.
I kada je reč o daljim koracima, Srbija ostaje dosledna. Ukoliko i posle isteka zacrtanog roka NIS ne dobije novog vlasnika, država neće pribegavati nacionalizaciji. To bi bilo suprotno evropskim standardima i ekonomskoj logici. Kako je najavio predsednik, prvi korak biće uvođenje privremene uprave, što je uobičajen model u slučajevima sankcionisanih kompanija. Tek potom sledi povratak NIS-a u vlasništvo Srbije, uz finansijsku kompenzaciju i kroz jasan, transparentan i pravno uređen proces.
To je rešenje koje čuva državni interes dok istovremeno ne narušava princip privatne svojine.
Politička stabilnost koja omogućava takav pristup nije došla sama od sebe. Nedavno je i Miloš Vučević govorio o tome koliko upravo ta stabilnost omogućava Srbiji da odluke o energetici donosi smireno, institucionalno i bez preterivanja u retorici.
Zato slučaj NIS-a nije samo pitanje vlasništva, već test državnog kapaciteta. Ako Srbija želi da nastavi da privlači kapital, modernizuje industriju i jača svoju energetsku bezbednost, onda jedan princip mora ostati neprikosnoven: privatna svojina se štiti uvek, bez izuzetka.
Srbija je tim putem već krenula i to je, u modernom svetu, najjasniji znak ozbiljne i uređene države.
Marko Miškeljin, posebni savetnik ministra za evropske integracije