ПРИВАТНА СВОЈИНА СЕ ШТИТИ БЕЗ ИЗУЗЕТКА! Држава на случају НИС-а показала државну зрелост- Ево које је моћне поруке послало државно руководство
Упркос све динамичнијим глобалним економским и политичким кретањима, принцип приватне својине остаје као један од најпоузданијих стубова уређеног друштва. To није само економски институт или правна категорија већ кључни предуслов за стабилност, поверење и дугорочни развој. У Србији, која последњу деценију привлачи рекордне инвестиције, управо се однос према приватној својини показује као огледало државне зрелости.
Расправа о судбини НИС-а то најбоље потврђује. Иако се власник налази под америчким санкцијама, принцип поштовања приватне својине остао је непромењен чак и када је реч о компанији која представља стратешки ресурс. Србија није дозволила да спољнополитички притисци или дневне политичке расправе диктирају третман приватног власништва. Уместо исхитрених потеза, држава је одлучила да Русији остави максималан простор да пронађе купце и спроведе уредну продају удела у НИС-у пре истека рока који је поставио ОФАК.
То је важна порука како сопственим грађанима тако и читавом свету. Приватна својина се у Србији не доводи у питање чак ни када се власник налази у геополитички осетљивој позицији. Инвеститори то пажљиво прате, посебно они из земаља које су често на мети западних критика.
У првом реду се ту мисли на кинеске стратешке инвеститоре, чија је улога у српској економији све значајнија. Они врло јасно виде да Србија према НИС-у примењује исти принцип који ће сутра важити и за њих: приватна својина је заштићена, уговори се поштују, а политичка промењивост не угрожава уложени капитал. За државу која жели да остане регионални центар за улагања, то је порука од пресудног значаја.
Управо доследност око НИС-а објашњава зашто је Србија годинама међу водећим дестинацијама за директне стране инвестиције. Председник Александар Вучић инсистирао је да Србија буде земља предвидивих правила пословања, чак и онда када је то политички најтеже.
Тај приступ створио је репутацију државе која не мења услове „усред игре“, што је највећа вредност у очима глобалних инвеститора.
И када је реч о даљим корацима, Србија остаје доследна. Уколико и после истека зацртаног рока НИС не добије новог власника, држава неће прибегавати национализацији. То би било супротно европским стандардима и економској логици. Како је најавио председник, први корак биће увођење привремене управе, што је уобичајен модел у случајевима санкционисаних компанија. Тек потом следи повратак НИС-а у власништво Србије, уз финансијску компензацију и кроз јасан, транспарентан и правно уређен процес.
То је решење које чува државни интерес док истовремено не нарушава принцип приватне својине.
Политичка стабилност која омогућава такав приступ није дошла сама од себе. Недавно је и Милош Вучевић говорио о томе колико управо та стабилност омогућава Србији да одлуке о енергетици доноси смирено, институционално и без претеривања у реторици.
Зато случај НИС-а није само питање власништва, већ тест државног капацитета. Ако Србија жели да настави да привлачи капитал, модернизује индустрију и јача своју енергетску безбедност, онда један принцип мора остати неприкосновен: приватна својина се штити увек, без изузетка.
Србија је тим путем већ кренула и то је, у модерном свету, најјаснији знак озбиљне и уређене државе.
Марко Мишкељин, посебни саветник министра за европске интеграције