ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ СУТРА СЛАВЕ ОГЊЕНУ МАРИЈУ На ове обичаје морате да обратите пажњу, жене посебно! Ево шта временске прилике на овај празник говоре о години пред нама

"Огњем пржи Огњена Марија, Громом бије Громовник Илија, Миром мири Мирносна Марија," су речи којима се верници опомињу међусобно, подсећајући се да је ово време празновања и молитве.

У народном предању чувају се примери многих несрећних случајева који су се догодили на овај дан, када су се неопрезни пливачи удавили у рекама и језерима. Зато се верује да на Огњену Марију такође треба избегавати купање у "великим водама".

Народно веровање каже и да Огњена Марија пали и кажњава огњем и да је грмљавина на овај свети дан лош знак. То може да значи да је пред нама тешка и сушна година, а старији тврде да су овакве ситуације указивала на болест и сиромаштво.

У неким деловима Источне Србије уврежено је мишљење да девојке на овај дан треба да поклоне огледалце младићу који им се свиђа и да ће тај заувек у њих гледати као "у свој одраз у огледалу".

Верује се и да међу онима који се на овај дан не посвађају ни око чега, читаве године неће бити никаквог спора. Стога би на овај дан по сваку цену требало избегавати свађе са онима до којих вам је стало.

Жене посебно празнују дан Огњене Марије, те су тог дана кућни послови сведени на минимум. Обавезан је одлазак у цркву и молитва испред иконе Свете великомученице Марине.

У својој књизи "Огњена Марија Ливањска", чији је садржај настао на основу докумената, а превасходно сведочења преживелог српског становништва ливањског подручија стравично пострадалог у масовном злочину 29. и 30. јула 1941. године, подгорички новинар и публициста, Будо Симоновић, о овом празнику забележено је и ово:

"Међу верницима - православцима, Огњена Марија (која, иначе, у народној традицији слови као сестра Громовника Илије и Светог Пантелије) изазива посебно страхопоштовање. Тога дана (30. јула по новом, односно 17. по старом календару) нико не ради јер се сматра да је тога дана сваки посао неталичан и грешан, да свако ко тога дана прекрши вољу божју, не може очекивати милост његову:

"Ми би рекли овде да је Огњена Марија удешљива", каже Сава Петровић из ливањског села Губин, једна од ретких српских душа из ових крајева која је лета господњег 1941. преживела Огњену Марију.

Ако те шта тог дана деси, не можеш се избавити; ако ватра плане, не можеш је угасити. А буде, баш тог дана, честито се и не наоблачи па плане и загрми у пласт сена или крстину жита - све изгори до последње сламке... Отуда и песма у народу:

"Огњем пржи Огњена Марија, Громом бије Громовник Илија, Миром мири Мирносна Марија.

А не буде вазда по правди и заслузи. Деси се, као тог злог лета 1941, да се удружи сила и неправда, да бог зажмури и ђаволу у сватове дође, и онда све наопако обрне - казна страшна стигне безгрешнике..."