GROBNA MESTA POSTALA LUKSUZ Cene u porastu, dostižu vrtoglave cifre PODACI IZ KOMŠILUKA ŠOKIRALI
Cene grobnih mesta značajno su porasle, posebno u većim gradovima, gde se za mesto na groblju često traže desetine hiljada evra.
Uz to, ukupni izdatak uvećavaju troškovi sanduka, pogrebne opreme, ukopa, prevoza, cveća i administrativnih taksi – pa poslednji ispraćaj sve češće postaje luksuz koji mnogi teško mogu da priušte.
Na manjim zagrebačkim grobljima poput Brezovice, Jakuševca, Svete Klare, Kupinekog Kraljevca, Remeta, Šestina, Markuševca i drugih, cene se kreću od 306 do 830 evra. Na Markovom polju od 490 do 1300 evra, na Krematorijumu od 600 do 1700 evra, na Miroševcu od 613 do 2500 evra, a na Mirogoju od 613 do čak 12.300 evra, prema službenim podacima.
U oglasima su cene znatno više – na primer, na Mirogoju jedno mesto se prodaje za 14.000 evra, u Donjoj Dubravi za 5000, ali i za 30.000 evra. U Rijeci, na Trsatu, takođe je zabeležena cena do 30.000 evra, dok se u Osijeku, na groblju svete Ane, prodaju za oko 1500 evra. Na Varaždinskom groblju dvostruko mesto košta oko 4000 evra.
Najviše oglasa za prodaju grobnih mesta trenutno je u Zagrebu (Mirogoj i Miroševac), kao i u Rijeci i Varaždinu. Dok se u manjim mestima grobnice mogu kupiti već za oko hiljadu evra, u većim gradovima cene dostižu 5.000–20.000 evra, a ponekad prelaze i 30.000 evra.
Mnogi ne znaju da mogu ostati bez grobnog mesta
Održavanje grobnog mesta takođe predstavlja stalan trošak koji mnogi više ne mogu redovno da plaćaju. Prema Zakonu o grobljima, ako grobna naknada nije plaćena deset godina, mesto se smatra napuštenim i može se ponovo dodeliti na korišćenje — ali tek nakon 15 godina od poslednjeg ukopa u grob, odnosno 30 godina od ukopa u grobnicu.
U Zakonu stoji:
„Kada dug za grobnu naknadu pređe iznos od deset godišnjih naknada, upravnik groblja će u javnom glasniku, na oglasnim tablama groblja, na internet stranici upravnika i na adresu korisnika (ako je poznata) dostaviti poziv da se dug plati u roku od 30 dana. Ako korisnik to ne učini, gubi pravo korišćenja grobnog mesta.“
Prethodni korisnik i dalje ima pravo da preuzme nadgrobni spomenik, ploču, ogradu i ostalu opremu — ali tek nakon što izmiri sve dugove i kamate. Ako to ne učini, smatra se da je reč o napuštenoj imovini kojom upravnik može slobodno raspolagati.
Pre nego što grob ili grobnica bude dodeljena novom korisniku, upravnik je dužan da posmrtne ostatke premesti u zajedničku grobnicu izgrađenu za tu svrhu.
