Evropska unija uvela velike promene od 1. januara JEDNA ZEMLJA PREŠLA NA EVRO, DVE DOBILE ROMING BEZ NAPLATE

Bezbednost, konkurentnost i pojednostavljenje birokratije su neki od glavnih ciljeva Evropske unije za 2026. godinu i u narednom periodu ćemo sve više slušati o ovim pojmovima.

Promene u državama članicama, ali i zemljama kandidatima počele su već od 1. januara, a brojne druge mere će stupiti na snagu kasnije tokom godine.

Pomenućemo samo neke izmene koje se tiču EU, a koje su zvanično počele sa 2026. godinom.

Ko prelazi na evro?

Bugarska je konačno prigrlila evro i time postala 21. evropska država koja je prihvatila ovu valutu.

Iako je naša susedna zemlja članica EU od 2007, Šengenu se pridružila u martu 2024, a ulaskom u evrozonu zaokružuje se njen evropski put.

Od 27 država članica, samo još šest nije zvanično prešlo na evro – Češka, Danska, Mađarska, Poljska, Rumunija i Švedska.

Danska je jedina članica koja nema pravnu obavezu da se pridruži evrozoni, prema Sporazumu iz Edinburga iz 1992. godine.

Kipar predsedava Unijom

Predsedavanje Evropskom unijom se menja na svakih šest meseci, a od 1. januara 2026. tu dužnost obavlja Kipar.

Kipar je u decembru predstavio prioritete svog predsedavanja, sa posebnim fokusom na autonomiju, bezbednost, odbranu, migracije i podršku Ukrajini.

U okviru pet stubova predstojećeg predsedavanja, Kipar će se fokusirati na autonomiju kroz bezbednost i odbranu, autonomiju kroz konkurentnost, otvorenost prema svetu, zajedničke vrednosti, kao i pregovore o budžetu za naredni višegodišnji finansijski okvir EU.

Kada je reč o bezbednosti i odbrani, Kipar će podržavati ključne odbrambene inicijative i zalagati se za brzo sprovođenje Bele knjige o evropskoj odbrani, kao i Mape puta za odbrambenu spremnost do 2030. godine. Jačanje transatlantskih odnosa i saradnje EU i NATO-a prepoznato je kao temelj evropske bezbednosti.

Kipar će takođe dati prioritet slobodi plovidbe i bezbednosti pomorskih koridora, kroz primenu Strategije EU za pomorsku bezbednost.

Upravljanje migracijama označeno je kao ključno bezbednosno pitanje.

Kipar se obavezao da će unapređivati agendu proširenja EU, pri čemu je Ukrajina identifikovana kao ključni prioritet. Predsedavanje će nastaviti da pruža diplomatsku, političku, ekonomsku, vojnu, energetsku i humanitarnu podršku Ukrajini.

Moldavija i Ukrajina bez rominga

Od 1. januara 2026. Ukrajina i Moldavija, obe kandidati za članstvo u EU, postale su deo besplatne roming zone.

To znači da njihovi građani mogu da koriste mobilne usluge – pozive, SMS i internet – u EU po cenama kao kod kuće, bez dodatnih roming naknada. Državljani EU koji putuju u Ukrajinu ili Moldaviju ostvaruju ista prava.

Ovo je prvi put da kandidati prelaze u režim bez rominga, što predstavlja praktičan, ali i simboličan korak ka EU i pre zvaničnog pristupanja.

Kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana, od juna 2026. godine Crna Gora i Albanija će se pridružiti jedinstvenom tržištu telekomunikacionih usluga sa Evropskom unijom, što znači da će njihovi građani uživati u prednostima režima „roming kao kod kuće“.

CBAM – ko ostaje konkurentan na tržištu?

Od 1. januara je na snazi i dugo najavljivani CBAM – sistem za naplatu prekogranične takse na emisije ugljen-dioksida koji obavezuje inostrane proizvođače da plaćaju „zelenu“ taksu ako njihovi proizvodi imaju veće emisije nego što evropski standardi propisuju.

To se pre svega odnosi na industriju gvožđa i čelika, cementa, aluminijuma, đubriva, električne energije i vodonika.

Pošto su u pitanju veliki zagađivači, EU želi da uvozi robu koja što manje emituje štetne gasove, a upravo te emisije će biti oporezovane. Evropski uvoznik zato mora da zna koliko je emisija potrošeno tokom proizvodnje. Ako brojka nije verifikovana, koristiće se podrazumevane vrednosti.

Zbog toga je potrebno nabaviti CBAM sertifikate.

Kada Evropska unija počne da naplaćuje taksu na uvoz proizvoda sa visokim emisijama CO₂, naši izvoznici će biti manje konkurentni na tržištu EU.

Istovremeno, bez uvođenja nacionalne takse na CO₂, domaće tržište ostaje otvoreno za uvoz jeftinijih proizvoda iz trećih zemalja koje ne primenjuju slične klimatske politike.

Uvođenjem nacionalne takse na CO₂ brojke bi bile usklađene sa evropskim vrednostima. U tom slučaju uvoznik ne bi morao da plati CBAM, jer se smatra da je emisija već oporezovana kod izvora.

Kako je istaknuto, ako se uskoro ne preduzmu konkretni koraci, energetski intenzivna industrija u Srbiji mogla bi da se suoči sa ozbiljnim gubicima – od gubitka konkurentnosti do pada izvoza i rasta cena.

Nova platforma za procenu opasnosti od hemikalija

Zakoni „jedna supstanca – jedna procena“, koji su stupili na snagu 1. januara 2026. godine, učiniće procene hemikalija doslednijim, transparentnijim i efikasnijim u okviru zakonodavstva EU.

Novi okvir će omogućiti ranije identifikovanje rizika i brže regulatorno delovanje, čime se jača zaštita životne sredine i zdravlja ljudi.

Uspostavljena je i nova zajednička platforma podataka o hemikalijama, koja bi trebalo da postane operativna u naredne tri godine.

Kvote za ribolov

Krajem prošle godine zvaničnici EU postigli su dogovor o kvotama za ribolov za 2026. godinu.

Španiji će u 2026. godini biti dozvoljena 143 dana za ribolov, čime se u velikoj meri zadržava prošlogodišnji nivo.

Šta se još očekuje u EU tokom 2026?

Evropski parlament je potvrdio izmene pravila o vozačkim dozvolama. Trajanje dozvola produžava se na 15 godina, a 17-godišnjaci će moći da voze u pratnji iskusnog vozača. Do 2030. godine planiran je prelazak na digitalne vozačke dozvole.

Najviše pažnje pridodaje se normi Euro 7, koja će stupiti na snagu 29. novembra 2026. godine za nove modele automobila, a godinu dana kasnije važiće za sva novoregistrovana vozila.

Cilj je dodatno smanjenje zagađenja vazduha i poboljšanje kvaliteta života stanovnika Evropske unije.

Eupravozato.rs