Европска унија увела велике промене од 1. јануара ЈЕДНА ЗЕМЉА ПРЕШЛА НА ЕВРО, ДВЕ ДОБИЛЕ РОМИНГ БЕЗ НАПЛАТЕ
Промене у државама чланицама, али и земљама кандидатима почеле су већ од 1. јануара, а бројне друге мере ће ступити на снагу касније током године.
Безбедност, конкурентност и поједностављење бирократије су неки од главних циљева Европске уније за 2026. годину и у наредном периоду ћемо све више слушати о овим појмовима.
Промене у државама чланицама, али и земљама кандидатима почеле су већ од 1. јануара, а бројне друге мере ће ступити на снагу касније током године.
Поменућемо само неке измене које се тичу ЕУ, а које су званично почеле са 2026. годином.
Ко прелази на евро?
Бугарска је коначно пригрлила евро и тиме постала 21. европска држава која је прихватила ову валуту.
Иако је наша суседна земља чланица ЕУ од 2007, Шенгену се придружила у марту 2024, а уласком у еврозону заокружује се њен европски пут.
Од 27 држава чланица, само још шест није званично прешло на евро – Чешка, Данска, Мађарска, Пољска, Румунија и Шведска.
Данска је једина чланица која нема правну обавезу да се придружи еврозони, према Споразуму из Единбурга из 1992. године.
Кипар председава Унијом
Председавање Европском унијом се мења на сваких шест месеци, а од 1. јануара 2026. ту дужност обавља Кипар.
Кипар је у децембру представио приоритете свог председавања, са посебним фокусом на аутономију, безбедност, одбрану, миграције и подршку Украјини.
У оквиру пет стубова предстојећег председавања, Кипар ће се фокусирати на аутономију кроз безбедност и одбрану, аутономију кроз конкурентност, отвореност према свету, заједничке вредности, као и преговоре о буџету за наредни вишегодишњи финансијски оквир ЕУ.
Када је реч о безбедности и одбрани, Кипар ће подржавати кључне одбрамбене иницијативе и залагати се за брзо спровођење Беле књиге о европској одбрани, као и Мапе пута за одбрамбену спремност до 2030. године. Јачање трансатлантских односа и сарадње ЕУ и НАТО-а препознато је као темељ европске безбедности.
Кипар ће такође дати приоритет слободи пловидбе и безбедности поморских коридора, кроз примену Стратегије ЕУ за поморску безбедност.
Управљање миграцијама означено је као кључно безбедносно питање.
Кипар се обавезао да ће унапређивати агенду проширења ЕУ, при чему је Украјина идентификована као кључни приоритет. Председавање ће наставити да пружа дипломатску, политичку, економску, војну, енергетску и хуманитарну подршку Украјини.
Молдавија и Украјина без роминга
Од 1. јануара 2026. Украјина и Молдавија, обе кандидати за чланство у ЕУ, постале су део бесплатне роминг зоне.
То значи да њихови грађани могу да користе мобилне услуге – позиве, СМС и интернет – у ЕУ по ценама као код куће, без додатних роминг накнада. Држављани ЕУ који путују у Украјину или Молдавију остварују иста права.
Ово је први пут да кандидати прелазе у режим без роминга, што представља практичан, али и симболичан корак ка ЕУ и пре званичног приступања.
Када је реч о земљама Западног Балкана, од јуна 2026. године Црна Гора и Албанија ће се придружити јединственом тржишту телекомуникационих услуга са Европском унијом, што значи да ће њихови грађани уживати у предностима режима „роминг као код куће“.
ЦБАМ – ко остаје конкурентан на тржишту?
Од 1. јануара је на снази и дуго најављивани ЦБАМ – систем за наплату прекограничне таксе на емисије угљен-диоксида који обавезује иностране произвођаче да плаћају „зелену“ таксу ако њихови производи имају веће емисије него што европски стандарди прописују.
То се пре свега односи на индустрију гвожђа и челика, цемента, алуминијума, ђубрива, електричне енергије и водоника.
Пошто су у питању велики загађивачи, ЕУ жели да увози робу која што мање емитује штетне гасове, а управо те емисије ће бити опорезоване. Европски увозник зато мора да зна колико је емисија потрошено током производње. Ако бројка није верификована, користиће се подразумеване вредности.
Због тога је потребно набавити ЦБАМ сертификате.
Када Европска унија почне да наплаћује таксу на увоз производа са високим емисијама ЦО₂, наши извозници ће бити мање конкурентни на тржишту ЕУ.
Истовремено, без увођења националне таксе на ЦО₂, домаће тржиште остаје отворено за увоз јефтинијих производа из трећих земаља које не примењују сличне климатске политике.
Увођењем националне таксе на ЦО₂ бројке би биле усклађене са европским вредностима. У том случају увозник не би морао да плати ЦБАМ, јер се сматра да је емисија већ опорезована код извора.
Како је истакнуто, ако се ускоро не предузму конкретни кораци, енергетски интензивна индустрија у Србији могла би да се суочи са озбиљним губицима – од губитка конкурентности до пада извоза и раста цена.
Нова платформа за процену опасности од хемикалија
Закони „једна супстанца – једна процена“, који су ступили на снагу 1. јануара 2026. године, учиниће процене хемикалија доследнијим, транспарентнијим и ефикаснијим у оквиру законодавства ЕУ.
Нови оквир ће омогућити раније идентификовање ризика и брже регулаторно деловање, чиме се јача заштита животне средине и здравља људи.
Успостављена је и нова заједничка платформа података о хемикалијама, која би требало да постане оперативна у наредне три године.
Квоте за риболов
Крајем прошле године званичници ЕУ постигли су договор о квотама за риболов за 2026. годину.
Шпанији ће у 2026. години бити дозвољена 143 дана за риболов, чиме се у великој мери задржава прошлогодишњи ниво.
Шта се још очекује у ЕУ током 2026?
Европски парламент је потврдио измене правила о возачким дозволама. Трајање дозвола продужава се на 15 година, а 17-годишњаци ће моћи да возе у пратњи искусног возача. До 2030. године планиран је прелазак на дигиталне возачке дозволе.
Највише пажње придодаје се норми Еуро 7, која ће ступити на снагу 29. новембра 2026. године за нове моделе аутомобила, а годину дана касније важиће за сва новорегистрована возила.
Циљ је додатно смањење загађења ваздуха и побољшање квалитета живота становника Европске уније.
